Privatni sektor raste, državni tone u minus: Gde ide novac?

Dok privatni sektor u Srbiji pokazuje otpornost i beleži rast, javna preduzeća ostaju sistemski teg koji akumulira gubitke od neverovatne 352 milijarde dinara. Ekonomista Saša Đogović otkriva uznemirujuću pozadinu ovog finansijskog ponora: zašto država svesno menja ekonomsku održivost za političku kontrolu i kako model “partijskih ćelija” unutar javnih preduzeća direktno iscrpljuje nacionalne resurse?

“Ostvarivanju profita javnih preduzeća direktno smeta država i temelji na kojima ona počiva. Kod javnih preduzeća danas beremo gorke plodove koji idu na teret svih nas, jer se taj manjak mora pokriti ili novim zaduživanjem ili direktnim transferima iz budžeta. To nam govori da imamo suštinski jednopartijsku državu gde preduzeća služe kao partijske ćelije za napumpavanje mišića vladajućem establišmentu. U tom sistemu, kvalitet usluge i profitabilnost su sekundarnog karaktera, dok je primarni cilj obezbeđivanje ljudskih resursa za potrebe partije. Dokle god je politička podobnost jedini kriterijum, mi ćemo imati ekonomiju koja je zarobljenik uskih interesa, a ne servis građana.”

Pitanje javnih preduzeća u Srbiji nije samo pitanje brojki na papiru, već pitanje opstanka tržišnog ambijenta u kojem struka i integritet imaju prednost nad partijskom knjižicom. Kako prekinuti ciklus endemske korupcije i da li je profesionalizacija menadžmenta u ovakvom sistemu uopšte izvodljiva?

Ceo intervju sa Sašom Đogovićem pogledajte na YouTube kanalu Nove ekonomije: