Zakon o lobiranju neće oživeti ni nakon dopuna: Problem – neformalno lobiranje

Zakon o lobiranju, koji u Srbiji već osam godina predstavlja „mrtvo slovo na papiru“, neće „oživeti“ ni nakon dopuna koje je predložila Vlada, ocenjuje Transparentnost Srbija. Iako su povod za ove dopune preporuke GRECO iz 2021, odlaganje reforme nije iskorišćeno da se pronađu adekvatna rešenja za „neformalno lobiranje“. Ministarstvo pravde, suprotno pravilima, ovaj nacrt nije iznelo na javnu raspravu.

Predložene minimalne dopune Zakona o lobiranju neće rešiti glavni problem tog Zakona, na koji je Transparentnost Srbija upozoravala i prilikom njegovog donošenja, 2018. Dok su, s jedne strane, Zakonom postavljena pravila za lobiranje, vršenje uticaja na sadržinu propisa koje se odvija na neformalan način nije zabranjeno, niti su uvedeni mehanizmi koji bi ga učinili vidljivijim.

„Dopuna koja se sada predlaže bavezaće lobirane funkcionere i službenike da prijavljuju i neformalne kontakte sa lobistima, čime se naizgled ispunjava deo preporuke GRECO. Međutim, kada se uzmu u obzir druge odredbe Zakona, može se zaključiti da ta obaveza neće postojati ako lobiranje nije započeto formalnim dopisom. Drugim rečima, za zanemarljiv broj slučajeva, gde su i do sada poštovana pravila, biće uvedene neke dodatne obaveze. U svim drugim situacijama, funkcioneri će kao i do sada imati izgovor da ne prijavljuju spoljne uticaje na donošenje propisa“, navodi Transparentnost Srbija u saopštenju.

Kako navode, pozitivna je dopuna zakona koja obavezuje organe vlasti i Agenciju za sprečavanje korupcije da objavljuju izveštaje o lobističkim kontaktima.

„Ako ništa drugo, to će učiniti vidljivijim informacije o tome da se Zakon ne primenjuje, koje je Transparentnost Srbija, sprovodeći redovno istraživanja o primeni zakona do sada prikupljala putem zahteva za pristup informacijama“, dodaju.

Poslednje objavljeno istraživanje Transparentnosti Srbija (iz 2025) pokazalo je da, ako bi se verovalo zvaničnim podacima, niko nije pokušao da utiče na odluke koje se tiču opštih pravnih akata kod predsednika Srbije i njegovih saradnika, narodnih poslanika koji donose zakone, Vlade koja predlaže zakone i donosi uredbe, niti kod ministarstava koja pripremaju sve te propise i donose pravilnike. Izuzetak je bilo Ministarstvo poljoprivrede, koje je prijavilo jedan lobistički kontakt.

Zakon, inače, prepoznaje dve vrste lobista.

„Registrovani lobisti“ su oko 50 pojedinaca i firmi koji su prošli obuku i registrovali se kod Agencije za sprečavanje korupcije, ali, koji u praksi imaju veoma malo posla. Pojam neregistrovanih lobista“ ne obuhvata sva ostala lica koja pokušavaju da utiču na donosioce odluka u javnom sektoru, već samo zastupnike privrednih društava ili udruženja koja ih okupljaju.

Iako je izvesno da je ovaj oblik lobiranja raširen, o njemu nema traga u zvaničnim statistikama, upozoravaju iz Transparentnosti.

Obuhvat Zakona je dodatno sužen time što se ne primenjuje na vršenje uticaja u vezi sa pojedinačnim odlukama organa vlasti, kao ni na situacije kada na sadržinu propisa bitno utiču spoljni konsultanti.

Iz svih tih razloga Transparentnost Srbija ističe da je jedino ispravno bilo da se nakon osam godina gotovo nikakve primene u celosti preispita koncept ovog zakona. Nasuprot tome, Ministarstvo pravde je pripremilo, a Vlada predložila ograničene dopune ovog važnog zakona, a da pri tom o njima nije organizovalo javnu raspravu.

Šapić krši zakon: Ne dozvoljava Savetu za borbu protiv korupcije da vidi podatke o Beogradu na vodi