Lažne dostave, investicione prevare: Građani Srbije u proseku gube 425 evra po SMS prevari

Prevaranti u Srbiji u proseku ukradu 425 evra po osobi po SMS prevari, pokazuje najnovije straživanje kompanije  Kaspersky. U Srbiji najčešći oblici prevara putem poruka uključuju investicione prevare,lažne dostave i lažno predstavljanje u ime poznatih brendova.

Iako je ovo nešto niže od globalnog proseka koji iznosi 638 evra po prevarenoj osobi to je i dalje značaj iznos novca koji bi inače bio potrošen na osnovne životne potrebe, poput hrane i računa za energiju, navodi kompanija u svom saopštenju.

Za više od jedne desetine žrtava u Srbiji gubici preko SMS prevara premašuju iznos od 1 175 evra.

,,Prevare putem poruka neprimetno izvlače novac iz domaćinstava koja su već pod ozbiljnim finansijskim pritiskom“, izjavio je Rade Furtula, presales menadžr kompnije Kaspersky za Zapadni Balkan.

Samo petina žrtava iz Srbije prijavi prevaru policiji  ili svojoj banci, što znači da mnogi gubici nisu evidentirani u zvaničnim statistikama.

Kada se podaci posmatraju na globalnom nivou, iznos koji se izvuče iz prevara premašuje 173 milijardi evra, što je ekvivalentno ekonomskom kolapsu jedne države, podseća Kaspersky.

,,Ono što na prvi pogled deluje kao svakodnevna prevara ubrzano prerasta u ozbiljan ekonomski problem koji može nesrazmerno pogoditi domaćinstva koja su već pod finansijskim pritiskom usled globalne krize troškova života“, navodi kompanija Kaspersky u svom saopštenju.

Istraživanje ukazuje na to da su prevare putem poruka dostigle razmere epidemije.. Više od polovine svih prevara (52 odsto) dogodilo se tokom prethodnih pet meseci, a zabrinjavajuće je to što je više od četvrtine ispitanika (28 odsto) bilo meta prevaranata tri ili više puta.

Forenzički lingvistkinja i kriminološkinja sa Univerziteta Kingston u
Londonu, Dr Elizabet Karter objašnjava kako prevaranti obmanjuju ljude.

„Prevaranti koriste prepoznatljive kontekste, poznata društvena okruženja i ukorenjene jezičke obrasce kako bi žrtve stekle utisak da donose racionalne i razumne odluke u datom trenutku. Međutim, ono što se zapravo dešava jeste da oni konstruišu lažne stvarnosti u kojima te odluke na kraju dovode do finansijske i psihološke štete“, rekla je Karter.

Prevare putem poruka postale su makroekonomski problem. Ovo je problem koji slabi finansijsku otpornost pojedinaca, destabilizuje domaćinstva, narušava poverenje u digitalne sisteme i opterećuje nacionalne ekonomije, navodi kompanija.

„Kako bi smanjili rizik, ljudi bi trebalo da proveravaju svaku neželjenu poruku putem zvaničnih kanala pre nego što podele lične podatke ili pošalju novac, kao i da redovno ažuriraju bezbednosni softver na svim uređajima. Istovremeno, kompanije mogu ulagati u sisteme za detekciju i nadzor koji omogućavaju rano otkrivanje i uklanjanje slučajeva lažnog predstavljanja brenda“ zaključuje Furtula.

Srbin koji je skoro isisan kroz prozor aviona nije jedini kome se to desilo, prethodni putnik preminuo: Da li su low-cost letovi bezbedni?