„Na kratkoj uzici“: Srpski poslodavci drže svakog sedmog radnika zaposlenog na određeno, mnogo više nego u EU

U Srbiji 14,5 odsto zaposlenih kod poslodavca radi po ugovoru na određeno, znatno više od proseka Evropske unije koji je samo 9,9 odsto, pokazuju podaci Eurostata za 2025. Iako ugovori na određeno i neodređeno zaposlenima garantuju ista osnovna prava, poput prava na zaradu, godišnji odmor i bolovanje, ugovor za stalno pruža znatno veću sigurnost zaposlenja, jer poslodavac za otkaz mora da ima zakonom predviđen i obrazložen razlog. 

Od 35 evropskih država za koje Eurostat poseduje podatke, samo dve su imale veći procenat zaposlenih na određeno od Srbije. To su Severna Makedonija (15,4 odsto) i Holandija (18,4 odsto).

U Srbiji se prošle godine skoro svaki sedmi zaposleni kod poslodavca nalazio na ugovoru na određeno.

Ovakvi ugovori karakteristični su za sektore koji radnike zapošljavaju sezonski, poput ugostiteljstva, hotelijerstva, poljoprivrede ili građevine.

,,Van sezonskih poslova ugovori na određeno se obično zaključuju zbog privremeno povećanog obima posla ili potrebe da se određeni posao završi u predviđenom roku“, kaže za Novu ekonomiju pravnik Milan Predojević.

Ipak, sezonski poslovi ne mogu biti jedino objašnjenje za visok udeo zaposlenih na određeno u Srbiji. Hrvatska, koja ima izraženu potražnju za sezonskim radnicima zbog velikog udela turizma u privrednoj aktivnosti, zabeležila je znatno niži udeo takvih ugovora – 7,5 odsto.

Drugi razlog za ovoliki broj radnika na određeno u Srbiji je to što, kako podsećaju sagovornici Nove ekonomije, ovde još od 2013. godine važi zabrana zapošljavanja za stalno u javnom sektoru, zbog čega u državnim institucijama pribegavaju ugovorima na određeno koji se stalno obnavljaju. Za zapošljavanje za stalno je potrebna posebna dozvola, dok za ugovor na određeno nije, tako da je od uvođenja ove zabrane broj „privremeno“ angažovanih radnika u javnom sektoru drastično skočio.

Pravnica Olja Mirković Grulović kaže za Novu ekonomiju da se u praksi dešava da zaposleni i decenijama rade na određeno, dok se konkursi retko raspisuju.

„Konkursi za prijem zaposlenih na neodređeno raspisuju se retko i često nisu usklađeni sa stvarnim potrebama službe. Najveći problem nastaje kada je poslodavac država, jer zapošljavanje na neodređeno podrazumeva niz procedura, pribavljanje saglasnosti, dodatne provere kandidata i slično“, kaže ona.

Kako objašnjava, sistematizacije radnih mesta ne ažuriraju se redovno, zbog čega broj stalnih radnih mesta formalno ne odgovara stvarnim potrebama institucija.

Upravo je Vlada Srbije početkom 2020. godine odobrila prvi talas konkursa za zapošljavanje u prosveti na neodređeno vreme za 5.000 prosvetnih radnika. Prioritet su imali zaposleni koji su sa punom normom radili na određeno od 2014. i 2015. godine ili ranije, odnosno najmanje četiri ili pet godina.

Željko Matić, predstavnik Foruma beogradskih gimnazija, objašnjava da su prosvetni radnici u posebno nesigurnom položaju jer svoje radno mesto mogu da izgube posle svakog letnjeg raspusta.

,,Veliki broj nastavnika radi na određeno vreme, najčešće na osnovu ugovora koji traju od 1. septembra do 31. avgusta naredne godine. Kada im ugovor istekne, direktori mogu, ali ne moraju, da im ponude novi. Pojedini direktori mogu da koriste takvu situaciju kako bi obezbedili lojalnost zaposlenih ili sprečili njihovo učešće u protestima, kao što se dešavalo prošle godine“, navodi Matić.

Takva nesigurnost utiče i na privatni život zaposlenih. Kako objašnjava, radnik koji nema stalan ugovor teže može da dobije stambeni kredit ili da planira dugoročnije obaveze, jer je svakog leta u neizvesnosti da li će u septembru ponovo dobiti posao.

On dodaje da je svako novo odobravanje zapošljavanja korisno, ali da bi još važnije bilo ukidanje ograničenja koja školama onemogućavaju da upražnjena radna mesta popune na neodređeno vreme.

Psihološkinja i istraživačica Sarita Bradaš kaže za Novu ekonomiju da je sigurnost zadržavanja posla važan faktor koji utiče na kvalitet posla i život radnika.

,,Sigurnost zaposlenja jedan je od ključnih pokazatelja dostojanstvenog rada. Mnogo je bolje da imate zadovoljnog radnika, a zadovoljan radnik nije onaj koji je nesiguran na tom poslu. Ako poslodavci žele da zadrže svoje radnike i radnice, prva stvar koju će da urade da ih zaposle na neodređeno vreme“, kaže ona.

Bradaš smatra da su ugovori na određeno jedan to načina da se zaposleni ,,drže na kratkoj uzici“.

,,Kod nas možete veoma lako da otpustite i osobu koja je zaposlena na neodređeno vreme, ali ugovor na određeno dodatno omogućava poslodavcu da zaposlenog drži u neizvesnosti. To je jednostavno jedan od načina da ljude držite na kratkoj uzici“, kaže Bradaš.

Bradaš dodaje da se nedostatak radne snage ne može posmatrati odvojeno od nezadovoljstva zaposlenih i uslova rada koje im poslodavci nude. Kako objašnjava, radnici traže sigurnije zaposlenje i bolje uslove, ali se ništa ne menja.

„U poslednje vreme često slušamo da u Srbiji nedostaje radne snage i da zbog toga dolazi sve više stranih radnika. Međutim, kada pogledamo podatke o broju radnika i radnica zaposlenih na određeno i neodređeno vreme, vidimo da se u tom pogledu ništa bitno ne menja“, rekla je Bradaš.

Koliko dugo poslodavac može da drži zaposlenog ,,na određeno“?

U privatnom sektoru situacija je malo drugačija, jer ne važi zabrana zapošljavanja. Zakon o radu propisuje jasno da radni odnos na određeno sa prekidima ili bez prekida ne može trajati duže od 24 meseca, već posle maksimalno dve godine poslodavac mora da ponudi ugovor na neodređeno ili da prekine radni odnos.

Predojević navodi nekoliko izuzetaka u kojima ugovor o radu na određeno vreme može da traje duže od 24 meseca.

Prvi slučaj je kada zaposleni menja privremeno odsutnog zaposlenog. Tada se ugovor zaključuje do njegovog povratka na posao. Drugi izuzetak odnosi se na rad na projektu čije je trajanje unapred određeno.  Kod novoosnovanih poslodavaca ugovor na određeno može da traje do tri godine. Takve ugovore mogu da zaključuju tokom prve godine poslovanja, odnosno u periodu od godinu dana od osnivanja. Peti izuzetak odnosi se na nezaposlenu osobu kojoj do ispunjenja uslova za penziju nedostaje najviše pet godina. Sa njom ugovor na određeno može biti zaključen do ispunjenja uslova za penziju.

Predojević smatra da se u Srbiji ova praksa ustalila i zbog nestabilnog poslovnog okruženja, zbog kojeg poslodavci nastoje da zadrže veću fleksibilnost pri zapošljavanju. Moguće objašnjenje on pronalazi u nestabilnoj privrednoj atmosferi u Srbiji.

„Zbog nestabilnosti na tržištu poslodavci često ne znaju da li će im radnici biti potrebni na duži period. Zato žele da budu oprezniji, a probni rad, koji može trajati do šest meseci, često im nije dovoljan“, kaže on.

Ugovorima na određeno, poslodavci obezbeđuju sebe jer ostavljaju mogućnost da lakše promene radnika, ukoliko nestane potrebna za njim.

,,Kod nas se takva praksa ustalila i sporo se iskorenjuje“, kaže Predojević.

Poređenja radi, u regionu najniži procenat zaposlenih na određeno ima Rumunija – 1,6 odsto, što je skoro pa najniži procenat u celoj Evropi.

Zatim Bugarska ima 2,2 odsto radnika na određeno, Mađarska 3,8 odsto, Slovenija 7,1 odsto, Hrvatska 7,6 odsto, Bosna i Hercegovina 8,9 odsto i Severna Makedonija sa 15,4 odsto. Za Crnu Goru nema podataka.