Kad građani menjaju budžet, pravilnike i javne usluge: može i ovako da se menja politika u Srbiji

Da li znate da je 1972. godine, kad je donet Generalni urbanistički plan Beograda, javna rasprava trajala čak tri godine, da su u njoj učestvovale mesne zajednice i da je usvojeno 75 odsto sugestija građana? [1]

Ideja da građani učestvuju u donošenju važnih odluka nije za nas neka nedosanjana utopija. „Participacija građana“, termin koji smo naučili kroz proces usaglašavanja sa EU standardima, je nešto što imamo u kolektivnom pamćenju iz socijalističke Jugoslavije.

Informisani građani, zainteresovani za određeni javni problem daju predloge i debatuju o tome sa predstavnicima javnih vlasti. Predlozi građana koji budu usvojeni postaju deo javnih politika.

Tako, zapravo, građani učestvuju u menjaju politike.

Koliko često danas čujemo za takve primere?

Retko. Od početka studentskih i građanskih protesta i sve veće polarizacije društva, prostor za saradnju sa institucijama se suzio.

Nekoliko primera dobre saradnje, koje su rezultirale promenom javnih politika, zavređuju pažnju.

Kraljevo, Aleksinac, Požarevac: Promena budžeta i bodovanja za subvencije i stipendije na predlog građana

Grad Kraljevo je prošle godine usvojio predlog lokalne grupe ekonomista i stručnjaka za ekologiju, okupljenih u Kraljevački razvojni centar, da se za više od 40 odsto poveća budžetska stavka za redovno nasipanje deponije na Kulagića adi. To je način da se spreči isparavanje štetnih gasova ili izbijanje požara na deponiji. Ova lokalna ekipa sada i nadgleda da li gradska služba redovno nasipa deponiju zemljom.

Žene poljoprivrednice iz Aleksinca i okolnih sela imaju dodatni bod prilikom rangiranja za dodelu podsticaja u poljoprivredi i za to se izborila aleksinačka organizacija „Društvo za razvoj kreativnosti“. Imaju dobru saradnju sa lokalnom Kancelarijom za ekonomski razvoj, pa je tzv. „rodni kriterijum“, uveden i kod dodele subvencija za samozapošljavanje koje zajednički obezbeđuju opština i Nacionalna služba za zapošljavanje.

To je promena politike koja nekome menja život.

Tako je i nekoliko studenata iz Požarevca, koji su osobe sa invaliditetom, dobilo gradske stipendije ove godine jer je Grad Požarevac promenio Pravilnik o stipendiranju pa se studenti sa hendikepom sada rangiraju na posebnoj listi. Dosadašnja praksa ih je stavljala u neravnopravan položaj jer su važili opšti uslovi, ali će ova izmena jednog gradskog propisa, koju je iniciralo udruženje „Uključi sve!“,  omogućiti i budućim generacijama studenata da lakše dobiju stipendiju.

Da udruženja građana učestvuju u donošenju odluka u svojim zajednicama je uobičajen standard razvijenih demokratskih društava.

Ministarstva, sekretarijati, centri za socijalni rad zajedno sa građanima menjaju pravila

Dobar primer za to je španski grad Saragosa, dobitnik ovogodišnje nagrade Access City Award koji dodeljue Evropska komisija, zbog izuzetno naprednih standarda u politici prema sugrađanima sa invaliditetom. Kompletan javni prevoz je prilagođen, pešački prelazi zvučno obeleženi, postoje prilagođeni taksiji, olakšano im je pronalaženje parking mesta.

Saragosa ima i Gradski savet za pristupačnost u kom učestvuju i organizacije osoba sa invaliditetom, pa oni praktično najdirektnije učestvuju u planiranju i donošenju odluka koje utiču na kvalitet njihovog života u zajednici.

Inicijativa za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S iz Beograda uspela je da za Centre za socijalni rad u Zrenjaninu i Šapcu napravi dokumenta na tzv. „lakom jeziku“, koji su lako razumljivi osobama sa intelektualnim teškoćama. One su napisane u „easy-to-read“ formatu i govore o pravu na ličnog pratioca deteta i personalnoj asistenciji kao i o starateljstvu i poslovnoj sposobnosti. Razumljivi su i vode, korak po korak, korisnike kroz njihova prava.

I ekipa ljudi koja je okupljena oko organizacije „Donorstvo je herojstvo“ u stalnoj je borbi za poboljšanje uslova za transplantaciju organa u Srbiji. Uspeli su da, u saradnji sa Upravom za biomedicinu Ministarstva zdravlja, izdejstvuju da se država obaveže da javno, na sajtu ministarstva, objavljuje broj izvršenih transplantacija.

Na njihovu inicijativu država je donela Program promocije dobrovoljnog davalaštva ljudskih organa i obavezala se time da će biti u stalnoj kampanji informisanja javnosti na ovu temu.

Dobar primer saradnje je višegodišnji rad udruženja „Ulice za bicikliste“ i Sekretarijata za javni prevoz Grada Beograda koji su zajednički napravili normative za obaveznu izgradnju parkinga za bicikle u objektima koji će se ubuduće graditi ili renovirati u Beogradu.

Lokalne biciklističke organizacije su vrlo aktivne u mnogim evropskim gradovima i imaju baš važnu ulogu u promociji biciklizma i izgradnji boljih uslova za bicikliranje. Poznanj je jedan od gradova u Evropi čija se gradska politika uzima kao primer dobre prakse. Grade se biciklističke staze koje povezuju delove grada, organizuju ture za seniore, decu, promoviše zimska vožnja biciklom i sve se više radi na korišćenju kargo bicikla za transport robe i vršenje usluga u gradu.

Saradnja organa javne vlasti i udruženja građana je prirodna, neophodna i obostrano korisna. Ove priče o tome kako se na mikro nivou menja politika podržao je EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji (EURC), nacionalna platforma za podršku civivlnom društvu koju vodi Beogradska otvorena škola sa partnerima, uz finansijsku podršku Delegacije EU u Srbiji.

Oko 500 organizacija iz cele zemlje je, za četiri godine rada EURC, dobilo priliku za rast i razvoj.

I za ostvarivanje rezultata u korist celog društva.

[1] https://insajder.net/vesti/beograd-godinama-bez-kljucnog-urbanisticnog-plana-kako-se-to-odrazava-na-svakodnevni-zivot-gradana-video