Vučić otvorio stakleni vidikovac na Kablaru, posle brojnih problema sa dobijanjem dozvole

Stakleni vidikovac „Kablar“, koji se nalazi na 879 metara nadmorske visine, ispod vrha planine Kablar kod Čačka, kao nova turistička atrakcija Ovčarsko-kablarske klisure, otvoren je danas.

„Ovo je prvi stakleni vidikovac u Srbiji i jedan od najatraktivnijih u Evropi“, kazao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prilikom obilaska i pozvao sve da ga posete.

Naglasio je da je izgradnja vidikovca turistički i razvojni projekat i da bi ulaganje trebalo da se isplati za godinu dana, kroz priliv turista, odnosno naplatu ulaznica, koje će koštati 500 dinara, ali i ostalu potrošnju u tom kraju.

„U poslednjih nekoliko godina uložili smo milijardu dinara u puteve, parking, šetališta, uređenje Ovčar banje, prirodnjački centar, amfiteatar, pristanište, turističku infrastrukturu i vidikovac“, kazao je Vučić.

lstakao je da je ponosan što je država na ovom projektu dokazala da privredni razvoj i zaštita prirode mogu da idu ruku pod ruku.

Vidikovac je dobio upotrebnu dozvolu Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, čime su ispunjeni svi zakonom propisani uslovi za njegovu zvaničnu upotrebu, a Vučić je kazao da je izdržljivost vidikovca testiran na 132 tone.

Sa vidikovca se može videti teritorija tri opštine, predeo ka Kraljevu i veliki deo lučanskog kraja i Požeške kotline, kao i predeo prema Arilju.

Očekuje se da će vidikovac na Kablaru pomoći razvoju Ovčarsko-kablarske klisure i unaprediti turističku ponudu Čačka.

Za radove na vidikovcu, na ukupno 1.000 metara kvadratnih, od čega je zatvorena površina objekta 200 metara, bila je zadužena firma Energoprojekt.

Platforme i stepenište vidikovca su prostiru na 92 metra kvadratna.

Prilikom potpisivanja ugovora o izgradnji vidikovca, marta 2022. godine, rečeno je da će vrednost celokupnog projekta, uključujući izradu projektne dokumentacije i izgradnju objekta, biti oko dva miliona evra.

Izgradnja vidikovca bila je praćena brojnim kontroverzama, uključujući i probleme u dobijanju dozvola i pitanja u javnosti vezana za bezbednost same građevine.

„Bezbednom vidikovcu“, kako je tvrdila Ana Brnabić, struka odbila dozvolu zbog ogromnog broja propusta