Menstrualno siromaštvo u Srbiji: Veći porez plaćamo na uloške, nego na novine – s čime se sve bore žene svakog meseca

Menstruacija je, za većinu žena, prirodan proces kroz koje njihov organizam prolazi svakog meseca. Ipak, za neke žene, menstruaciju prati i ozbiljan finansijski pritisak, jer ulošci, lekovi za ublažavanje bolova i ostali proizvodi koji su ženi potrebni tokom tih dana, nisu jeftini. Jedan od razloga za njihove visoke cene jeste i poreska stopa od 20 odsto po kojoj se ovi proizvodi oporezuju, iako postoje primeri zemalja u kojima je ovaj porez ukinut.

U Srbiji polovina radnika zarađuje do 93.000 dinara, pokazuju poslednji podaci Republičkog zavoda za statistiku iz maja ove godine. Tu spadaju i radnici koji zarađuju oko 65.000 dinara, što je zakonom određen minimalac. Kada se ove brojke pogledaju, jasno je da mnogi građani Srbije jedva “spajaju kraj s krajem”, a tokom meseca moraju i nečega da se odreknu, kako bi namirili osnovne potrebe.

Za žene, jedna od osnovnih potreba jesu menstrualni proizvodi, poput uložaka, tampona, menstrualnih čašica ili veša.

Prosečno pakovanje higijenskih uložaka u pakovanju od 16 komada, u prodavnicama u Srbiji, kada nije na sniženju, košta između 130 i 470 dinara, u zavisnosti od proizvođača i vrste uložaka. S druge strane, veća pakovanja, od po 20 komada, koštaju i do 700 dinara. Manja pakovanja, koja u sebi sadrže 10 uložaka, koštaju do 430 dinara.

Dnevni ulošci u pakovanju od 50 komada kreću se od 180 do oko 440 dinara, dok se manja pakovanja, koja sadrže po 20 uložaka, prodaju po cenama od oko 120 do 310 dinara.

Naravno, postoje i dramatično skuplji ulošci, od organskih materijala.

Dalje, pakovanje od 16 tampona u prodavnicama može da se kupi po cenama od 290 do oko 630 dinara, ponovo u zavisnosti od proizvođača i materijala.

“Alternativni” proizvodi, poput menstrualnih čašica, mogu da se kupe za oko 3.000 do 4.000 dinara, dok višekratni menstrualni veš košta oko 1.000 dinara.

Za mnoge žene, troškovi se ovde ne završavaju. Za one koje imaju bolne menstruacije, analgetici su obavezni, a oni u proseku koštaju oko 500 dinara.

Iako potrebe za ovim proizvodima variraju od žene do žene, mnoge na menstrualne proizvode moraju da potroše više od 1.000 dinara mesečno.

Sociološkinja i aktiviskinja Jelena Riznić smatra da je termin “menstrualno siromaštvo” noviji, ali ovo iskustvo za žene postoji odavno.

“Žene u proseku menstruira sedam godina tokom svog života. To je prirodna funkcija organizma, najveći broj žena ima menstruaciju, ali se retko razmišlja dalje od toga”, kaže Riznić za Novu ekonomiju.

Prema njenim rečima, menstrualno siromaštvo ne ogleda se samo u tome što su ulošci za neke žene teško, nekad i potpuno nepriuštivi.

“Mnoge žene ne mogu da odsustvuju sa posla, neke ne mogu da priušte uloške, a pitanje je i kakve sanitarne uslove imaju. Iskustvo siromaštva za žene nije isto kao za muškarce. Ovo nije problem koji traje samo pet dana u mesecu, to je ogroman pritisak da li ćemo tih dana moći da se brinemo o sebi ili da radimo”, kaže Riznić.

Ona podseća na slučaj koji je 2019. godine objavljen u publikaciji „Žene govore“ Udruženja za radna prava žena „Roza“ iz Zrenjanina – žene u jednoj srpskoj fabrici morale su oko ruke da nose crvenu traku tokom dana menstruacije.

“To je bio znak da su tih dana manje produktivne”, pojašnjava Riznić.

Visok porez na uloške

Jedan od razloga za visoke cene ovih proizvoda jeste i porez od 20 odsto. Riznić smatra da i ovo može da se promeni, jer vlast ima mehanizme, ali je pre toga potrebno shvatiti menstrualno siromaštvo kao društveni problem.

“Država menstrualne proizvode treba da prepozna kao neophodnost. Potrebno je da ovi proizvodi budu besplatni, kao što je postojala dobra incijativa na pojedinim fakultetima”, zaključuje naša sagovornica.

Ipak, Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja i istraživačica, smatra da to nije dovoljno.

“Smanjenje poreza i široka dostupnost menstrualnih proizvoda mogu da budu samo početak, nulta tačka. Ukoliko se na tome završi, imaćemo situaciju u kojoj se nešto promenilo samo jer ta promena lepo izgleda”, kaže Cvetinčanin Knežević za Novu ekonomiju.

Naša sagovornica objašnjava da problem skupih uložaka nije jedini, već da postoji čitav niz problema kada je u pitanju žensko reproduktivno zdravlje.

“Ulošci se oporezuju po istoj stopi kao, recimo, vino, a po višoj stopi nego novine (stopa od 10 odsto, prim. aut). Ovi proizvodi su proteklih godina značajno poskupeli, a donosioci odluka treba da shvate da je ovo pitanje ženskog zdravlja. Takođe, danas postoje žene koje ne mogu da priušte odlazak kod ginekologa, a mi smo među vodećim zemljama kada je u pitanju obolevanje i smrtnost od raka grlića materice. Ginekološki pregledi su skupi, a ginekolog je teško dostupan pogotovo ženama u ruralnim sredinama – za neke je to logistički izazov jer u selu nemaju doktora, pa moraju da idu u drugi grad, u kojem je takođe pitanje da li je ginekolog uvek dostupan”, kaže Cvetinčanin Knežević.

Ona dodaje i da u pojedinim ambulantama nema ginekoloških kreveta koji su odgovarajući za žene za invaliditetom, a da se poseta ginekologu u pojedinim manjim sredinama i dalje smatra znakom promiskuiteta – što dodatno produbljuje problem.

Pojedine države ukinule porez

U pogledu poreza i dostupnosti menstrualnih proizvoda, u pojedinim državama ipak postoje primeri dobre prakse.

Jedan od takvih primera je Škotska, koja je 15. avgusta 2022. godine postala prva država na svetu u kojoj su ulošci i tamponi postali besplatni. Zakon o menstrualnim proizvodima koji je tada stupio na snagu podrazumeva da sve obrazovne ustanove i javne institucije moraju da obezbede ove proizvode.

Što se tiče poreza u Evroskoj uniji, svaka članica za sebe određuje stopu PDV-a. Standardna stopa poreza ne sme biti manja od 15 odsto, ali zahvaljujući zakonskim izmenama iz 2022. godine, postoje izuzeci. Tako, primera radi, države mogu da snize PDV na pet odsto za najviše sedam kategorija dobara i usluga koje se smatraju osnovnim potrebama.

Takođe, Velika Britanija je pre nekoliko godina ukinula oporezivanje menstrualnih proizvoda, što je bila jedna od prvih odluka Vlade nakon formalnog napuštanja EU.

„Higijenski proizvodi su osnovna potreba, pa je ispravno da na njih ne naplaćujemo PDV. Već smo obezbedili besplatne higijenske proizvode u školama, na fakultetima i u bolnicama, a ova mera nas dodatno približava cilju da budu dostupni i pristupačni svim ženama“, rekao je Riši Sunak, tadašnji glavni sekretar za trezor, kasnije i premijer Velike Britanije.

Takođe, porez na menstrualne proizvode ne plaća se ni u Irskoj. Interesantno je da je Irska jedina članica EU koja ne oporezuje menstrualne proizvode, jer takav porez nije ni imala u trenutku kada je Unija uvela minimalnu stopu PDV-a.

Menstrualni proizvodi ne oporezuju se ni u Australiji, Indiji, Kanadi, kao ni u pojedinim zemljama SAD-a.

O tome da li su donosioci odluka razmišljali o smanjenju poreza na menstrualne proizvode, ili o drugom rešenju problema menstrualnog siromaštva, pitali smo Ministarstvo finansija, ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.

Kakva je situacija globalno?

Posmatrano globalno, milioni žena i devojaka širom sveta i dalje ne mogu da priušte menstrualne proizvode niti da imaju pristup vodi i sanitarnim uslovima potrebnim za upravljanje menstrualnim zdravljem i higijenom, objavila je prošle godine organizacije UN Women.

Kako navode, ključni uzroci menstrualnog siromaštva širom sveta su stigma, visoka cena menstrualnih proizvoda i nedostatak vode i sanitarnih uslova. Konkretno, više od 1,5 milijardi ljudi i dalje nema pristup osnovnim sanitarnim uslugama, poput privatnih toaleta. Nedostatak bezbednih i dostupnih toaleta sprečava mnoge devojčice da idu u školu, a žene da rade tokom menstruacije. Mnoge žene žive u uslovima u kojima nemaju ni privatno mesto za presvlačenje tokom menstruacije.

Menstrualno siromaštvo je globalni problem koji pogađana žene i devojke u svim državama, a pristup menstrualnim proizvodima značajno se razlikuje i od gradova unutar jedne zemlje. Na primer, u Bangladešu, Egiptu, Indiji, Madagaskaru i Zimbabveu, devojke i žene u gradovima češće koriste higijenske uloške, dok one u ruralnim sredinama češće koriste običnu tkaninu.

Posebno su pogođene žene u ratom zahvaćenim područjima. Prema izveštaju UN Women iz Gaze, iz 2024. godine, više od 540.000 žena i devojaka reproduktivnog uzrasta nema pristup osnovnim sredstvima za higijenu, zdravlje i dostojanstvo. Prinuđene su da koriste krpe ili sunđere jer ne mogu da dođu do menstrualnih proizvoda.

Zašto sastav uložaka ne piše na pakovanju: Žene ih koriste svakog meseca, ali ne znaju od čega su napravljeni