Zašto sastav uložaka ne piše na pakovanju: Žene ih koriste svakog meseca, ali ne znaju od čega su napravljeni

Iako većina žena u Srbiji svakog meseca koristi higijenske uloške, ne znaju sve šta se u njima nalazi, jer proizvođači nisu u obavezi da navedu sastav na pakovanju. Razlog za to je manjkava zakonska regulativa. U praksi, to znači da informacije o ovom higijenskom proizvodu ostaju nedovoljno dostupne, a u nekim slučajevima i skrivene.

Za razliku od hrane, gde je deklarisanje sastojaka strogo regulisano, kod menstrualnih proizvoda situacija je drugačija. Naime, iako to nije slučaj sa svima, na brojnim pakovanjima uložaka koji mogu da se kupe u Srbiji, sastav proizvoda nije naveden.

S druge strane, na pojedinim ulošcima naveden je kratak spisak sastojaka, a kupci se pozivaju da više detalja potraže na sajtu proizvođača.

Sastojci su često u formi opisa. Tako se mogu pročitati formulacije poput “prozirni materijal”, “superupijajući” i slično.

S druge strane, na ulošcima na kojima je sastav naveden, vide se sastojci kao što su pamuk, viskoza, poliester, polietilen, polipropilen, lepak, a u nekim slučajevima parfem i mastilo.

A zašto je to tako?

Prema Zakonu o predmetima opšte upotrebe, u koje spadaju i menstrualni proizvodi, nije precizno navedeno da sastav mora da bude napisan na deklaraciji proizvoda. Konkretno, navodi se da “interes potrošača mora da se obezbedi do najvišeg nivoa zaštite”, kao i da potrošači ne smeju biti dovedeni u zabludu po pitanju sastava, ali se ne navodi eksplicitno da sastav mora da bude istaknut.

“Subjekti u poslovanju predmetima opšte upotrebe dužni su da potrošaču obezbede informacije koje daju mogućnost izbora proizvoda na način koji neće da dovede potrošača u zabludu u pogledu roka trajanja proizvoda, sastava, svojstava, načina upotrebe i namene proizvoda”, navodi se.

“To, međutim, i dalje ne znači da su sastojci neprovereni i lošiji nego na drugim tržištima u inostranstvu”, kaže za Novu ekonomiju pravnik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Marko Dragić.

Kako Dragić objašnjava, sastav svih proizvoda definisan je različitim uredbama, koje približnije određuju sam sastav, ali i način deklarisanja. Zahvaljujući tim uredbama, primera radi, na prehrambenim proizvodima navodi se koji procenat kog sastojka se u njemu nalazi.

A kako menstrualni proizvodi nisu približnije uređeni nijednom uredbom, na njima se primenjuje samo Zakon o predmetima opšte upotrebe.

“To što nema uredbe, ne znači automatski da se bilo šta može praviti, pogotovo kada govorimo o uvoznim proizvodima, koji moraju da prođu kontrolu kvaliteta prilikom uvoza”, kaže naš sagovornik.

Kako je u EU?

U Evropskoj uniji, pre svega u Francuskoj, situacija na rafovima je drugačija. Naime, popularni proizvošač uložaka na svom pakovanju naveo je sastav.

Tako se vidi da ovi ulošci sadrže polietilen, polipropilen, lepak, parfem, celulozu…

Francusko pakovanje uložaka: Na deklaraciji detaljno ispisan sastavFoto: Nova ekonomija

S druge strane, na ulošcima istog proizvođača u Srbiji nema spiska sastojaka.

U Srbiji se na ambalaži navode podaci o proizvodnji, distribuderu, uvozu, roku trajanja, postoji kontakt telefon, ali podataka o sastavu – nema.

Srpsko pakovanje istih uložaka: Na deklaraciji ne piše ništa o sastavuFoto: Nova ekonomija

Interesantno je da sastav na ulošcima koji se prodaju u Francuskoj postoji uprkos regulativni koja nije mnogo stroža nego u Srbiji. Zapravo, ni u EU ne postoji obaveza da se sastav menstrualnih proizvoda navodi na ambalaži.

Kako se navodi na sajtu Evropskog parlamenta, u odgovoru na pitanja iz juna prošle godine, iako trenutno ne postoji posebna odredba koja izričito zahteva da se sastav menstrualnih proizvoda navodi, postoje obaveze koje imaju za cilj da obezbede njihovu bezbednost.

“Uredba o opštoj bezbednosti proizvoda, koja se primenjuje od 13. decembra 2024. godine, jača okvir bezbednosti potrošačkih proizvoda, uključujući i menstrualne proizvode. Ona uvodi strože obaveze u vezi sa bezbednošću za privredne subjekte, kao što su obaveza sprovođenja interne analize rizika i obaveza da se pruže sve relevantne informacije o bezbednosti proizvoda, bilo na samom proizvodu ili na njegovoj ambalaži, kako bi se upozorilo na potencijalne rizike”, navodi se.

„Žene treba da znaju šta koriste“

A iako se podrazumeva da je sastav bezbedan, Staša Ivković, osnivačnica Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene, kaže za Novu ekonomiju da to ne znači da žene ne treba da znaju šta koriste svakog meseca.

“Ne bi trebalo da idemo po osećaju, kupujemo različite brendove uložaka, isprobavamo ih i čekamo da vidimo od kojih nećemo dobiti iritaciju, crvenilo, svrab ili bol. Koliko puta sam kupila uloške i gotovo celo pakovanje bacila jer nisam mogla da izdržim količinu plastike, žuljanje, neprijatnost. Bez jasno navedenog sastava ne mogu ni da znam šta mi je tačno izazvalo takvu reakciju i šta bi trebalo da izbegavam, koji brend da ne kupujem, a koji da kupujem”, kaže Ivković.

Ona naglašava da ulošci za žene nisu “luksuzni proizvod” koji jednostavno mogu da prestanu da koriste jednog dana, te da je, kada je već njihova kupovina neophodna “minimum da znaju šta kupuju”.

“Naravno, ništa od ovoga nas više ne čudi, jer postoji toliko primera koji pokazuju koliko menstruacija i žensko reproduktivno zdravlje dugo nisu bili dovoljno istraživani. Jedan od takvih primera je istraživanje sprovedeno na Univerzitetu za zdravlje i nauku u Oregonu. Tek 2023. godine stvarna ljudska krv prvi put je korišćena za moć upijanja različitih menstrualnih proizvoda”, ukazuje Ivković.

“Pitanje sastava uložaka nije neki naš vanserijski zahtev, već pitanje zdravlja. Ako već moramo da verujemo da je proizvod dovoljno bezbedan da bude na tržištu, zašto njegov sastav nije dovoljno važan da bude jasno napisan na pakovanju”, zaključuje ona.

Nova ekonomija želela je da sazna od Ministarstva trgovine zbog čega menstrualni proizvodi u Srbiju nemaju uvek istaknut sastav, odnosno zašto to nije obavezno. Odgovor nismo dobili ni posle nekoliko dana.

Odgovore nismo dobili ni od najvećeg distributera higijenskih uložaka kojem smo takođe uputili pitanja.

U Srbiji (ni)je vreme za bebe: Sve manje parova odlučuje se na prvo dete