Nafta opet raste: Iranci bi da naplaćuju i do sedam odsto vrednosti tereta za prolaz kroz Ormuski moreuz

Cene nafte su zabeležile značajan rast u petak usled obnovljene zabrinutosti oko planova za ponovno otvaranje Ormuskog prolaza, prenosi Rojters. Fokus investitora prebacio se na predloge Irana i Omana koji bi mogli iz korena promeniti način na koji se odvija pomorski saobraćaj u ovom ključnom regionu.

Fjučersi nafte tipa Brent porasli su za 85 centi, ili 1,03 odsto, dostižući cenu od 83,34 dolara po barelu. Istovremeno, američka sirova nafta WTI ojačala je za 52 centa (0,67 odsto) na 77,81 dolar. Ovaj rast dolazi nakon burnog četvrtka, kada su cene skočile za više od 3 dolara po barelu dok je Iran razmatrao nacrt zakona o zabrani prolaska određenih plovila.

Stroge kazne i zabrana za „neprijateljske“ brodove

Glavni uzrok nestabilnosti je iranski predlog, koji se razmatra u parlamentarnom odboru, a koji predviđa zabranu prolaska za brodove Sjedinjenih Američkih Država, Izraela i drugih zemalja koje se smatraju neprijateljskim. Pored zabrane, predložena su i oštra pravila za one koji ih prekrše.

Plovila koja naruše predložena pravila mogla bi biti kažnjena iznosom do 20 odsto vrednosti celokupnog tereta koji prenose. Iran traži uvođenje naknada za korišćenje prolaza u iznosu od pet odsto do sedam odsto cene tereta.
Oman predlaže naknade od oko tri odsto, dok se Vašington oštro protivi bilo kakvom plaćanju tranzita.

Analitičari ističu da ovi događaji potvrđuju da neprijateljstva između Irana i SAD-a nisu završena. Prema rečima stručnjaka iz kompanije Rystad Energy, tržište trenutno ne procenjuje „loš dogovor“, već potvrdu da će prolaz postati „upravljani i uslovni koridor“, a ne mesto slobodnog i normalnog protoka robe.

Značaj ovih pretnji je ogroman, s obzirom na to da kroz Ormuski prolaz normalno prolazi oko jedne petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa (LNG). Iako su se cene ranije ove nedelje smanjile usled nade u mirno rešenje, novi signali o restriktivnim uslovima tranzita doveli su do toga da se tržište oseća kao na „ringišpilu“.

Dodatni pritisak na stabilnost regiona vrše i tekući vojni sukobi. Jemenski Huti su izvestili o napadima raketama i dronovima na saudijske položaje u oblastima Marib i Hadramut. U međuvremenu, američki predsednik Donald Tramp izjavio je novinarima da veruje da će se rat uskoro završiti, mada tržište i dalje ostaje u neizvesnosti oko toga šta je konkretno potrebno da bi se postigao konačan dogovor.

Sprovođenje iranskog plana o taksama i kaznama moglo bi biti izuzetno teško u praksi zbog američkih sankcija i restriktivnih klauzula osiguranja koje otežavaju bilo kakva plaćanja u ovom regionu.

Kazahstan, odakle Srbija uvozi naftu, prepolovio proizvodnju