Srbija, „vatrogasni gigant“ bez vatrogasaca: Fali nam skoro duplo više ljudstva da dođemo na evropski nivo zaštite

Dok se situacija u Deliblatskoj peščari smiruje, vatrogasci se i dalje bore sa nizom požara širom zemlje, a predsednik Aleksandar Vučić izjavljuje kako je Srbija „gigant“ što se tiče mehanizacije za gašenje vatre. Ipak, prema poslednjim izveštajima Srbiji nedostaju vatrogasci.

Profesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu Vladimir Jakovljević smatra da Srbiji fali još oko 3.000 vatrogasaca da pokrije celu teritoriju zemlje.

„Vatrogasaca nikada dosta… To je stalni izveštaj, ako pratite, vidite da je brojčano stanje ljudstva nedostajuće“, rekao je Jakovljević za Novu ekonomiju.

Prema izveštaju Državne revizorske institucije, objavljenom pre godinu i po dana, Srbija je imala oko 3.500 vatrogasaca-spasilaca u Sektoru za vanredne situacije MUP-a i još oko 1.500 pripadnika dobrovoljnih vatrogasnih jedinica.

Kako je tada utvrdila DRI, u Srbiji jedan vatrogasac-spasilac dolazi na 1.865 stanovnika, dok je evropski standard jedan na hiljadu.

Profesor Jakovljević kaže da se svake godine raspisuje konkurs i oko 300 novih vatrogasaca završi obuku, ali kad se to rasporedi po čitavoj teritoriji Srbije, to je „samo kap u moru“. Takođe, neki se u međuvremenu penzionišu.
Ako su požari na otvorenom prostoru, kao što je požar u Deliblatskoj peščari, svakako da je potrebno dodatno angažovanje snaga, kao što se angažovala Vojska Srbije, kazao je Jakovljević.

U Deliblatskoj peščari je za svega nekoliko dana izgorelo više od 1.500 hektara šume i niskog rastinja, prenose mediji. Mada je ovaj požar stavljen pod kontrolu, na Stolovima kod Kraljeva i dalje gori, a požar se, usled jakog vetra, širi ispod mesta Šošanica, javlja RTS.

Požar kod Stolova gase pojačane ekipe Sektora za vanredne situacije i Helikopterske jedinice MUP-a, radnici „Srbijašuma“, dobrovoljna vatrogasna društva, radnici „Koridora Srbije“, volonteri i meštani.

Miloš Milenković iz Sektora za vanredne situacije izjavio je za RTS da je situacija u odnosu na jučerašnji dan nepromenjena, odnosno da se ne beleži širenje vatre. Na teritoriji Srbije aktivna su 23 požara.

Usred svih tih požara, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je, što se tiče mehanizacije za gašenje požara, Srbija proporcionalno svojoj veličini „jedan od giganata u Evropi“.

U poslednjih 20 godina u požarima širom Srbije stradalo je više od 51.600 hektara šuma, što je površina kao tri četvrtine grada Novog Sada ili nešto manje od celog Niša, o čemu je Nova ekonomija pisala.

Profesor Jakovljević kaže da i Evropa ima problema sa požarima, iako ima dovoljno vatrogasaca, te da je suština u preventivi i bezbednosnoj kulturi građanstva.

Kako je istakao, požar u Deliblatskoj peščari, šumski požari i požari na poljoprivrednim kulturama su stvar ljudske greške i nepažnje.

„Mi se često zaklanjamo iza klimatskih promena, suša, temperatura, i tako dalje. Sektor za vanredne situacije je još 15. aprila zabranio paljenje vatre na otvorenom. Koliko se građani ne pridržavaju, ili nema dovoljno inspekcija da to kontroliše i kažnjava, ili su kazne veoma male, to je sad pitanje zakonodavstva i svega drugog“, rekao je Jakovljević.

Klimatske promene utiču na to da se požari brže šire, jer je podloga mnogo suvlja, što pogoduje širenju i težoj lokalizaciji požara, kazao je.

„Ne možete opkoliti požar, ne možete ga preseći, iako nema vetra. Čim se javi poljski ili šumski požar dolazi do strujanja vazduha, prodora kiseonika u žarište požara … i brže se plamen širi. Ali ne možemo sve svesti na klimatske promene“, ističe on.

Naglašava da je neophodna edukacija i obuka građana, da se u to uključe mediji, i da se kroz školski sistem ukazuje na opasnost od požara.
„Nisu dovoljne samo one radionice, pokazne vežbe koje neko dobrovoljno vatrogasno društvo ili vatrogasna jedinica izvede u jednoj osnovnoj školi, i sa time smo sve završili“, kaže Jakovljević.

Za 20 godina u Srbiji izgorela teritorija veličine 72.000 fudbalskih terena: Ovo su najveći šumski požari kod nas