Za 20 godina u Srbiji izgorela teritorija veličine 72.000 fudbalskih terena: Ovo su najveći šumski požari kod nas

Vatra već danima guta šume i rastinje širom Srbije, ostavljajući za sobom hiljade hektara spaljene prirode. Posebno teška slika stiže iz Deliblatske peščare, gde je za svega nekoliko dana izgorelo više od 1.500 hektara šume i niskog rastinja, prenose mediji. Koliko je situacija ozbiljna možda najbolje pokazuje poređenje sa 1996. godinom, kada je na istom mestu u najvećem požaru u novijoj istoriji izgorelo oko 3.800 hektara. Ovogodišnji požar je za samo nekoliko dana progutao gotovo polovinu površine koja je stradala pre tri decenije. Ipak, Deliblatska peščara samo je deo mnogo šire slike. U poslednjih 20 godina u požarima širom Srbije stradalo je više od 51.600 hektara šuma, što je površina kao tri četvrtine grada Novog Sada ili nešto manje od celog Niša.

Pored požara u Vojvodini, vatrogasci, građani i vojska i dalje se bore protiv vatre na planini Stolovi i na području Polumira i Magliča kod Kraljeva, kao i kod sela Gamzigrad u okolini Zaječara.

Deliblatska peščara, specijalni rezervat prirode u Južnom Banatu, poznat i kao „Evropska Sahara“, od 5. avgusta je u plamenu izgubila više od 1.500 hektara šume i niskog rastinja, prema zvaničnim podacima.

Pre tačno 30 godina, 10. avgusta 1996. godine, na području Deliblatske peščare izbio je ,,najveći požar u novijoj istoriji“, kako ga je okarakterisalo JP ,,Vojvodinašume“.

Prema podacima JP „Vojvodinašume“, požar je tada zahvatio ukupno 3.815 hektara. Od toga je oko 2.235 hektara bilo pod šumom. Obim i posledice požara bili su toliko veliki da su „Vojvodinašume“ iste godine uvele sistem video-nadzora za rano otkrivanje požara na području Deliblatske peščare.

Narednih godina gorele su neke druge šume, a jedna od najtežih požarnih sezona usledila je 2007. godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, te godine u Srbiji je požarom bio zahvaćen 22.161 hektar šuma, više nego bilo koje druge godine u poslednje dve decenije.

U požarima 2007. godine jedna osoba je izgubila život

Samo jedan veliki požar na Staroj planini, na teritoriji opštine Knjaževac, zahvatio je više od 2.000 hektara borove šume, niskog rastinja i livada, objavio je tada Danas.

Tadašnji direktor Uprave za šume Ministarstva poljoprivrede Aleksandar Vasiljević ocenio je da je šteta na području Parka prirode Stara planina „nemerljiva“, upravo zato što je požar ponovo otvorio problem erozije zemljišta na terenu koji je prethodno bio saniran.

Sumnjalo se i na ljudski faktor, prema nezvaničnim podacima MUP-a, identifikovan i priveden čovek za kojeg se sumnjalo da je započeo paljevinu.

Međutim, problem nije bio ograničen samo na Staru planinu.

U Pomoravskom okrugu je tokom prva tri meseca te godine zabeleženo 225 požara, od kojih je 112 bilo na otvorenom, uglavnom usled nepažnje prilikom paljenja korova i pripreme poljoprivrednog zemljišta.

U martu je jedna osoba izgubila život pokušavajući da ugasi požar.

Tara je gorela 36 dana, gasilo je više od 800 ljudi

Među najvećim pojedinačnim požarima poslednjih decenija posebno se izdvajaju oni na planinama. Trajali su danima, zahvatali hiljade hektara i ostavljali posledice čija sanacija traje godinama.

Krajem avgusta 2012. godine veliki požar zahvatio je Taru. Vatra je danima besnela na području Zaovina i prema Mokroj Gori, a u požarima na Tari te godine stradalo je oko 2.000 hektara šume. Vatrom je bio zahvaćen i spomenik prirode Kanjon Sklopovi, pisao je RTS. Zbog požara su privremeno bili isključeni i dalekovodi koji povezuju hidroelektrane sa elektroenergetskim sistemom.

Požar je gašen 36 dana u čemu je učestvovalo više od 800 vatrogasaca, pripadnika Vojske i Žandarmerije i dobrovoljaca.

Uzrok nikada nije zvanično utvrđen i objavljen.

Staru planinu spasila kiša

U novijem periodu jedan od najvećih šumskih požara zabeležen je tokom jeseni 2019. godine na Staroj planini kada se vatra proširila iz Bugarske.

Vatra je zahvatila oko 2.100 hektara, a borba sa požarom trajala je pet dana. Najveći spas meštanima Toplog Dola koji su se borili protiv vatre donela je kiša.

„Četiri dana smo gasili požar. To što smo danju gasili, noću bi se vraćalo. Zato nam nije bilo spasa sve dok nije počela da pada kiša“, rekao je tada za BBC Srbija Miljan Stojanović iz Toplog Dola.

Za 20 godina izgorelo je više od 51.600 hektara šuma

Za 20 godina, od 2006. do 2025. godine, u Srbiji je u požarima izgorelo više od 51.632 hektara šuma, odnosno više od 516 kvadratnih kilometara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ta površina jednaka je površini 72.000 fudbalskih terena.

Više su stradale privatne nego državne šume: vatra je zahvatila oko 27.700 hektara privatnih i 23.400 hektara državnih šuma.

Državne šume su šume u svojini Republike Srbije kojima upravljaju javna preduzeća poput „Srbijašuma“ i „Vojvodinašuma“ ili nacionalni parkovi.

Najgore godine za šume su bile upravo 2007, 2012, 2024. i 2025.

Međutim, štete u šumama se meri i hektarima, ali i oštećenim drvima. 

Rekordna 2007. godina po površini nije bila i godina sa najvećom oštećenom drvnom zapreminom. Taj neslavni rekord u posmatranom periodu drži 2012, kada je oštećeno više od 63.000 kubnih metara drveta.

Kada se posmatra period od poslednjih 10 godina posebno se izdvajaju poslednje dve godine, 2024. i 2025. godina, kada su požari pokrili više od 11.000 hektara.

Prošle godine, 2025. je izgorelo manje hektara nego 2024, ali je oštećeno skoro 15.000 kubnih metara više drveta.

Međutim, prošla godina nije bila pogubna samo za šume, već i za njive i kuće. U požarima širom zemlje prošlog leta stradalo je više od 160 kuća, a vanredne situacije su bile proglašene u više gradova i opština. U samo jednom danu bilo je aktivno čak 620 požara.

Četvrt miliona ljudi pobeglo od šumskih požara u Francuskoj i Španiji