Ekstremne vrućine mogle bi koštati ekonomiju EU 180 milijardi evra

Dugotrajni toplotni talasi koji su zahvatili Evropu ovog leta prete da u potpunosti ponište očekivani ekonomski rast za 2026. godinu, prenosi Jurnonjuz. Prema analizi Triodos banke, šteta uzrokovana ekstremnim vrućinama i šumskim požarima procenjuje se na kumulativnih 180 milijardi evra, što predstavlja oko 1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) Evropske unije. S obzirom na to da je projektovani rast EU za ovu godinu bio oko 1,1 odsto, ovi gubici ostavljaju blok na ivici potpune ekonomske stagnacije.

Istraživanje identifikuje četiri glavna pravca kroz koja toplota nanosi štetu ekonomiji. U poljoprivreda zbog nižih prinosi useva i smanjena proizvodnja mleka, praćeni rastom cena hrane, doprinose gubitku od oko 0,15 odsto.

U energetici zbog ograničena proizvodnja u nuklearnim, hidro i termoelektranama, uz slabiju efikasnost solarnih panela i više veleprodajne cene struje, dodaju još 0,12 odsto do 0,15 odsto gubitka.

U infrastruktura zbog poremećaji u drumskom, železničkom i rečnom saobraćaju uzrokuju daljih 0,15 odsto štete.

Produktivnost rada je najveći i najteže merljiv uticaj. Učinak radnika opada kada temperature pređu 25°C do 30°C, a gubici su najoštriji na poslovima koji zahtevaju fizički napor na otvorenom. Međutim, pati i kancelarijski rad jer toplota narušava san i kognitivne funkcije.

Francuska najteže pogođena, Poljska pošteđena

Iako su najtoplije zemlje na jugu, ekonomska pogođenost zavisi od strukture privrede i stepena aklimatizacije.

Francuska je najgore je pogođena država članica. Procenjuje se da će izgubiti 1,4 procentna poena rasta, što je dovoljno da njenu ionako slabu ekonomiju gurne u kontrakciju od oko 0,6 odsto. Francuska je takođe postavila rekord po broju izgorelih površina u šumskim požarima. Holandiju očekuje gubitak od 0,8 poena što ostavlja njenu ekonomiju na nuli.

U Španiji i Italiji, iako imaju najizloženiju radnu snagu i najviše vrelih dana, decenije prilagođavanja ublažile su udar pojedinačnih talasa.
Poljska je zbog niske pokrivenosti klima uređajima bila bi visoko ranjiva, ali je imala svežije leto, pa se i dalje očekuje rast od oko 2,9 odsto.

Ljudske žrtve i ekološka katastrofa

Pored suvih ekonomskih brojki, ljudski danak je ogroman. Samo tokom toplotnog talasa u junu, u Francuskoj, Nemačkoj, Španiji i Italiji zabeleženo je oko 20.400 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom. Ukupan broj žrtava tokom leta procenjuje se na oko 25.000, što kroz izgubljene godine života predstavlja trošak od 1,5 do 7 milijardi evra.

Šumski požari su do prošle nedelje spalili preko 490.000 hektara širom EU, što je daleko iznad dvadesetogodišnjeg proseka od 197.000 hektara. Gubitak usluga ekosistema na izgorelim područjima mogao bi dodati trošak od 100 miliona do 4,6 milijardi evra.

Istraživači sugerišu da bi bolja adaptacija (poput izolacije zgrada i promene radnog vremena) mogla smanjiti gubitke produktivnosti za oko 40 odsto, ali ih ne može eliminisati, kako piše Juronjuz. Autori studije upozoravaju da sama adaptacija nije dovoljna i da je Evropi potrebna snažnija akcija na smanjenju emisija gasova staklene bašte, kritikujući nedavne poteze Komisije za ublažavanje ciljeva u sistemu trgovine emisijama ugljenika.

Cela evropska ekonomija pod toplotnim udarom: Saobraćaj, poljoprivreda i desetine hiljada umrlih zbog vrućina