Cela evropska ekonomija pod toplotnim udarom: Saobraćaj, poljoprivreda i desetine hiljada umrlih zbog vrućina

Za sve u Evropi koji su smatrali da su klimatske promene problem budućih generacija, vreli toplotni talasi ovog leta doneli su realnost da su njihovi skupi i životno menjajući ekonomski uticaji već stigli, piše Rojters.

Rekordne vrućine i suše tokom leta 2026. godine, za koje naučnici kažu da su pogoršane globalnim zagrevanjem, izazvale su pustoš u proizvodnji energije, transportu i javnom zdravstvu. Ukupan udar na ekonomiju regiona već se može meriti stotinama milijardi evra, a stručnjaci upozoravaju da je ovo samo početak jer će troškovi rasti brže od temperatura.

Infrastrukturni kolaps i pad proizvodnje

Klimatske promene se u Evropi dešavaju brže nego na bilo kom drugom kontinentu, što direktno opterećuje javne finansije i menja način na koji se proizvodi energija i transportuje roba. Tokom juna i jula 2026. zabeležene su rekordne temperature koje su nanele štetu veću od svih prethodnih merenja.
Saobraćaj na rekama Rajni i Dunavu, ključnim arterijama za prevoz tereta, ozbiljno je ograničen zbog niskog vodostaja.

Bar šest nuklearnih generatora moralo je da obustavi ili smanji proizvodnju zbog poteškoća sa hlađenjem. Prinosi kukuruza i suncokreta su već u julu pretrpeli gubitke od šest, sedam odsto. Toplota je drastično smanjila produktivnost i odnela desetine hiljada života, pri čemu je samo Nemačka prijavila više od 10.000 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom.

Udar na BDP i dugoročne prognoze

Ekonomisti procenjuju značajne gubitke za najjače evropske ekonomije. ING procenjuje da će samo obustava saobraćaja na Rajni smanjiti BDP Nemačke za 0,3 procentna poena ove godine. Allianz smatra da će toplotni talas iz juna smanjiti BDP cele Evrope za 0,3 poena, dok će do 2030. godine klimatske promene smanjiti rast najizloženijih ekonomija poput Španije, Francuske i Italije za pet do sedam odsto.

Iako se najveća šteta očekuje u godini ekstremnog događaja, stručnjaci primećuju da se ekonomski uticaj zapravo produbljuje u narednim godinama zbog lanca sporih ekonomskih posledica.

Južna Evropa trpi najteže posledice jer ekstremne temperature menjaju mapu turizma. Ekonomisti ukazuju na to da je teško zamisliti turiste koji obilaze južnu Italiju ili Španiju na 45 stepeni, što će dovesti do pada letnjih špiceva i pomeranja turista ka severu. Pored toga, ekstremno vreme podiže cene hrane, što dodatno komplikuje borbu Evropske centralne banke (ECB) sa inflacijom. Procenjuje se da su visoke temperature 2022. godine podigle inflaciju u evrozoni za 0,34 procentna poena putem viših cena hrane.

Fiskalni pritisci i uloga Centralne banke

Fiskalne posledice najteže pogađaju ekonomije koje ih najmanje mogu apsorbovati. Pad godišnjih poreskih prihoda usled smanjene proizvodnje mogao bi dostići 1,8 odsto u Francuskoj i 1,3 odsto u Italiji i Španiji. Istovremeno, troškovi rastu jer vlade moraju da finansiraju hitne intervencije i investiraju u buduću otpornost infrastrukture. S obzirom na to da su nivoi duga već visoki, ovaj pritisak bi mogao primorati ECB da ponovo pokrene programe kvantitativnog popuštanja ukoliko dođe do nagle prodaje državnih obveznica na tržištima.

Nizak vodostaj sveo proizvodnju struje na Đerdapu na samo trećinu, uvoz goriva pao na četvrtinu: Vlast bez plana