Dok EU beleži rekordno nizak udeo uglja u proizvodnji struje, Balkan i dalje zavisi od njega

Udeo uglja u proizvodnji električne energije u Evropskoj uniji (EU) je prošle godine pao na najniži nivo od 9,2 odsto, dok je ugalj i dalje najveći izvor električne energije na Zapadnom Balkanu, prenosi Beta. 

Evropska statistička služba saopštila je danas da je iz kamenog uglja proizvedeno 3,7 odsto (105.601 gigavat-sati) ukupne bruto proizvodnje električne energije u EU, a iz lignita 5,5 odsto (154.186 gigavat-sati).

Ukupan udeo uglja u proizvodnji struje u EU je prvi put pao na ispod 10 odsto 2024. godine.

Ugalj je 1990. godine činio više od trećine celokupne proizvodnje struje, a 2000. je njegov udeo smanjen na 30,4 odsto.

Trend pada nastavio se sa manjim odstupanjima 2011/12. i 2021/22. i prošle godine je dostigao najniži udeo.

Kameni ugalj i lignit su 1990. bile drugi i treći izvori električne energije, a 2025. su pali na sedmo i šesto mesto, posle nuklearne energije, prirodnog gasa i obnovljivih izvora.

Udeo uglja je premašila nuklearna energija 1994, prirodni gas 2019. hidroenergija i energija vetra 2023. i solarna energija 2024.

Za razliku od EU, u zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima za članstvo ugalj i dalje ima mnogo važniju ulogu u proizvodnji električne energije.

Ugalj je bio najveći izvor električne energije na Kosovu (91 odsto), u Srbiji (63), BiH (61), Severnoj Makedoniji (37), dok je u Crnoj Gori na drugom mestu (40 odsto), posle hidroenergije.

Lignit je 2024. bio najveći pojedinačni izvor električne energije na Zapadnom Balkanu, sa proizvodnjom od oko 43.000 gigavat-sati, koja je pokrila 55 odsto potrošnje.

U analizi Eurostata se dodaje da je, uprkos ključnom značaju lignita u energetskom miksu Zapadnog Balkana, njegov udeo poslednjih godina opao u korist obnovljivih izvora.

Među zemljama EU, Poljska je jedina zemlja u kojoj je ugalj bio najveći izvor električne energije i jedina u kojoj je više od polovine proizvodnje električne energije zavisilo od uglja.

Smanjenje upotrebe uglja za proizvodnju električne energije prati rekordno niski nivoi u proizvodnji i potrošnji uglja. Procenjuje se da je potrošnja kamenog uglja i lignita u EU 2025. godine dostigla nove istorijski najniže nivoe, na 107 i 184 miliona tona.

Neke zemlje EU su poslednjih godina postepeno ukidale ugalj ili u potpunosti ili u proizvodnji električne i toplotne energije.

Portugal je 2021. godine prestao da koristi kameni ugalj u proizvodnji električne energije, a Slovačka je 2024. godine postepeno ukinula proizvodnju lignita. Danas se u samo još osam zemalja EU proizvodi lignit, piše Beta.

Vetropark Kostolac kasni dve godine