Beograd na vodi zida pola miliona kvadrata na izvorištu pijaće vode na Novom Beogradu i u zoni zaštite ptica

Ne samo da se Beograd na vodi, jedan od najznačajnijih projekata aktuelne vlasti, širi sa Savskog venca na Novi Beograd – već je novi kvart planiran u neposrednoj blizini zaštićenog staništa „Zimovalište malog vranca“ i u užoj zoni sanitarne zaštite beogradskog izvorišta. Iako stručnjaci nisu iznenađeni ovakvim postupkom vlasti, oni ističu i da neki sistemi zaštite nisu dovoljni. Dodatno, ponovo se postavlja pitanje učešća javnosti i transparentnosti procesa.

Naselje Beograd na vodi širi se na novobeogradsku obalu Save. To se vidi iz nacrta izmena i dopuna Prostornog plana područja posebne namene (PPPPN), koji je oglasila Agencija za prostorno planiranje i urbanizam.

Foto: Urbanistički zavod Beograda/Izmene PPPPN-a za projekat Beograd na vodi

Novim izmenama, područje koje je trenutno zauzeto šljunkarama i betonskim bazama, kako se navodi, biče transformisano u novu gradsku zonu sa stanovanjem, poslovnim sadržajima i zelenilom. Planira se izgradnja čak 558.000 kvadrata stambenog i komercijalnog prostora, dok su maksimalne dozvoljene visine budućih objekata od 85 do 100 metara. Na ovom području trebalo bi da živi oko 8.900 stanovnika, te su u ovom kvartu planirani i sadržaji poput osnovne škole, vrtića i doma zdravlja.

Za javne zelene i slobodne površine namenjeno je 37,27 hektara. Parkovske površine su predviđene uz samu obalu Save, između Gazele i Novog železničkog mosta, kao i ispod ovog železničkog koridora.

Novo naselje u blizini zaštićenog staništa ptica

Ono što, međutim, privlači dodatnu pažnju je činjenica da se planirani novi kvart nalazi u užoj zoni sanitarne zaštite beogradskog izvorišta, dok se deo prostora na kojem je predviđena izgradnja nalazi u neposrednoj blizini zaštićenog staništa „Zimovalište malog vranca“.

Zbog toga će, kako je saopšteno, biti preduzete posebne mere. Konkretno, oko staništa malog vranca planiran je pojas javnog zelenila širine 50 metara, u kojem gradnja neće biti dozvoljena. Takođe, u pojedinim delovima naselja smanjuju se maksimalno dozvoljene visine objekata, dok se za zgrade propisuju posebni uslovi koji se odnose na staklene fasade i osvetljenje, kako bi se omogućilo nesmetano kretanje malog vranca.

Takođe, moraće da se ispoštuju još neke mere zarad zaštite ptica – zabrana seča drveća na kojima ove ptice noće, zabrana izvođenja radova koji bi mogli da ih uznemire tokom perioda zimovanja, a i osvetljenje koje će se koristiti mora biti ograničeno.

Takođe, kako je objavljeno u dokumentaciji, zarad zaštite vodoizvorišta, biće preduzete posebne mere, poput sprovođenja dodatnih istraživanja, sprečavanja da se iskopom za izgradnju uđe u vodonosnu sredinu, monitoringa kvaliteta vode…

Više detalja o načinu zaštite ovog područja prilikom realizacije projekta, pokušali smo da dobijemo od same kompanije Beograd na vodi. Odgovore nismo dobili do objavljivanja ovog teksta.

Zaštita nije dovoljna

Arhitekta Slobodan Maldini kaže za Novu ekonomiju da pojas zelenila širok 50 metara, koji je predviđen, nije dovoljna zaštita za ptice koje tu zimuju.

“Tih 50 metara neće bitno promeniti situaciju. Ovde se radi o široj lokaciji, i ova zaštita nije dovoljna”, kaže Maldini.

Ipak, našeg sagovornika nije iznenadila vest da se Beograd na vodi širi na zaštićeno područje.

“Mene ne čudi, ali se pitam zašto se Beograd na vodi ne gradi između Gazele i Starog savskog mosta, gde je danas nelegalno naselje. Ko želi dobro Beogradu i njegovim građanima, radiće tamo gde može da poboljša urbanističku infrastrukturu, a ne da je uništi. Kada je strani investitor već toliko dobio od države, mogao je nešto više da ostavi Beograđanima”, kaže Maldini.

On posebno ističe problem visine najavljenih zgrada – 85 do 100 metara.

“Kada pravite kulu koja je toliko visoka, povećavate stepen izgrađenosti i praktično degradirate ceo prostor. Bilo bi bolje da su tu ostavljene zelene površine. Međutim, oni javne gradske površine gledaju kao investitorska dobra i kao priliku za profit. Potpuno se zanemaruje dobrobit građana”, kaže Maldini.

A iako su na ovom prostoru najavljeni i škola, vrtić i dom zdravlja, Maldini podseća da se i na Savskom vencu, gde su “koreni” Beograda na vodi, ovakvi objekti nalaze praktično na obodima naselja.

“I tu je najavljeno da će biti objekata od javnog značaja, ali nije baš tako. Važno je da ima tržnog centra usred naselja, ali zato je osnovna škola van granica Beograda na vodi. Postoji tržni centar koji se zove Galerija, ali nema galerije, nema kulturnih ustanova”, kaže Maldini.

Kao razlog, on navodi činjenicu da na objektima od javnog interesa, kao što je škola, ne može da se zaradi kao na stanovima, koji u ovom naselju koštaju i do 10.000 evra po kvadratu.

“A kako se približava politički epilog, tako se ubrzava poklanjanje zemljišta investitorima. Prosto, i ovo je urađeno preko noći, bez učešća građana, bez javne rasprave, bez odgovarajućih studija”, zaključuje Maldini.

Prekratak javni uvid

Direktor Centra za lokalnu samoupravu, Nikola Jovanović, kaže za Novu ekonomiju da je u novobeogradskom Bloku 18A planirana intenzivna gradnja, kao i da se deo bloka nalazi u blizini vodoizvorišta, zbog čega je upravo to jedno od ključnih spornih pitanja.

“Širenje grada na Blok 18A nije samo po sebi problem. Taj prostor jeste ‘brownfield’ i može se planski razvijati. Međutim, ako se zaista ulazi u zonu sanitarne zaštite Makiškog izvorišta, tada bi zaštita izvorišta morala imati apsolutni prioritet nad investitorskim interesom. Beograd nema luksuz da rizikuje jedno od svojih ključnih izvorišta pijaće vode. Dodatno, ovakve izmene prostornog plana morale bi biti praćene maksimalnom transparentnošću, nezavisnim hidrogeološkim studijama i ozbiljnom javnom raspravom”, kaže Jovanović.

On dodaje i da skraćeni javni uvid, od 15 dana, za plan ovakvog značaja opravdano izaziva kritike.

Šapić krši zakon: Ne dozvoljava Savetu za borbu protiv korupcije da vidi podatke o Beogradu na vodi