Odbor za finansije: Mali hvalio rebalans budžeta, opozicija smatra da se njime kupuju glasovi

Ministar finansija Siniša Mali danas je na sednici Odbora Skupštine Srbije za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava hvalio rebalans ovogodišnjeg budžeta, a poslanici opozicionih stranaka su ga kritikovali i ukazivali da vlast novom raspodelom novca u državnoj kasi kupuje glasove birača.

Mali je rekao da je Vlada Srbije predložila rebalans budžeta za 2026. godinu jer su prihodi za 112,5 milijardi dinara veći od planiranih pa će oko milijardu evra biti podeljeno kao pomoć građanima i biće nastavljena ulaganja u kapitalne infrastrukturne projekte.

Naveo je da će su svi poreski prihodi veći, izuzimaju naplatu akciza, jer su smanjene akcize na gorivo usled energetske krize, piše Beta.

Ministar je kazao da je obezbeđena isplata pomoći penzionerima, koja počinje 14, septembra u iznosima od 20.000 dinara, 27.500 dinara i 35.000 dinara, u zavisnosti od iznosa penzije, a svi punoletni građani dobiće pomoć od 6.000 dinara, koja će delom biti iz Akcionarskog fonda, a delom iz budžeta.

„Pomoć građanima je i u vaučeima za odmor, smanjenju troškova za lekove, dodatnih uplata u Alimentacioni fond, kao i za roditelje-negovatelje“, rekao je Mali.

Istakao je da će ulaganja u kapitalne investicije ove godine biti povećana na 780 milijardi dinara, što je sedam odsto budžeta, a da će bruto domaći proizvod premašiti 95 milijardi evra.

„Stopa nezaposlenosti je sada 8,9 odsto, inflacija je u granicama cilja, a javni dug je pod kontrolom. Sve smo obezbedili da država funkcioniše tokom predstojećeg izbornog ciklusa“, rekao je Mali.

Član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov je kazao da će rebalansom budžeta biti povećan deficit, sa 2,5 na 3,5 odsto BDP-a.

„Povećanje budžetskog deficitta je opravdano kada je zemlja u krizi, što sada nije nije slučaj jer imamo rast BDP-a“, rekao je on i dodao je dobra strana rebalansa jer ne predstavalja neposredni makroekonomski rizik zato što, verovatno, rashodi neće biti izvršeni u potpunosti, pa će i deficit budžeta biti manji nego što je planirano rebalansom budžeta i biće bliži tri odsto BDP-a.

Dodao je da su prihodi budžeta veći i po osnovu neporskih uplata, pre svega dobiti Narodne banke srbije i nekih preduzeća, ali se ne zna koja su to preduzeća.

Po oceni Fiskalnog saveta, kako je rekao Altiparmakov, bilo bi bolje da je pomoć građanima isplaćena na osnovu socijalnih karata, odnosno na osnovu prihoda domaćinstava.

On je ukazao i da su smanjene subvencije za zeleznička preduzeča a povećane za vojsku i putarska preduzeća.

Poslanik Stranke slobode i pravde Dušan Nikezić je rekao da je rebalans budžeta „očajnički pokušaj kupovine glasova“ i da će prouzrokovati nova zaduženja države.

„Od obećanog povećanja privrednog rasta i poboljšanja životnog standarda nema ništa jer su ih pojeli korupcija, javašluk i inflacija“, kazao je on.

Ocenio je da je obmana građana da će im biti isplaćena pomoć od 6.000 dinara jer novac koji se isplaćuje iz Akcionarskog fonda već pripada građanima.

Ogovarajući na Nikezićeve kritike rebalansa budžeta ministar finansija je rekao da su on, kao i Dragan Đilas i ljudi njima bliski „simbol korupcije u zemlji“.

Mali: Rebalansom budžeta pokazujemo brigu za građane i uvećavamo kapitalne investicije

Predlogom rebalansa ovogodišnjeg budžeta Vlada Srbije pokazuje brigu za građane i uvećava kapitalne investicije, rekao je danas ministar finansija Siniša Mali.

On je u Skupštini Srbije, na sednici na kojoj se razmatra predlog rebalansa budžeta za 2026. godinu, istakao da će novom raspodelom novca u državnoj kasi kapitalne investicije iznositi sedam odsto, odnosno 780 milijardi dinara, a da je za isplatu pomoći građanima namenjeno oko milijardu evra.

„Penzioneri i socijalno ugrožene kategorije dobiće jednokratnu finansijski pomoć, a svi punoletni građani isplatu od 6.000 dinara“, naveo je Mali, piše Beta.

Istakao je da je makroekonomsko stanje u zemlju stabilno i da na računu budžeta ima 600 milijardi dinara.

„Projekcije su da će bruto domaći proizvod (BDP) Srbije na kraju ove godine dostići 95 milijardi evra a da će sledeće godine, posle Ekspa, preći 100 milijardi evra“, rekao je ministar.

Dodao je da je javni dug pod kontrolom i da neće preći 45 odsto udela u BDP-u do kraja godine, što je, po njegovim rečima, duplo bolje od proseka evro zone.

„U drugom kvartalu je rast BDP-a bio 3,6 odsto, projekcija je da ove godine bude 3,3 odsto što je bolje od prvobitno planiranog. Plan nam je da sa ovakvim rastom nastavimo“, istakao je ministar finansija.

Prihodi u budžetu ove godine biće, kako je rekao, veći od planiranih za 112,5 milijardi i dostići će 2.527,15 milijardi dinara.

Poreski prihodi planirani su na 2.108,3 milijarde dinara, a neporeski prihodi na 382,9 milijardi dinara.

Javni dug je projektovan na 43,8 odsto na centralnom nivou države, odnosno 44,2 odsto na opštem nivou.

Na dnevnom redu sednice parlamenta su i predlozi više finansijskih propisa među koji su poreski zakoni, zakon o akcizama, e fiskalizaciji, e fakturisanju, e otpremnicama, kao i zakona o zaduživanju za infrastrukturne projekte.

Danas počinje skupštinska rasprava o rebalansu budžeta i još 58 tačaka dnevnog reda