Tužba Deleza protiv Srbije zbog marži: Formiran tribunal za arbitražu, Srbiju zastupaju tri advokatske kancelarije

Iako se o efektima uredbe o trgovinskim maržama koje je Srbija uvela prošle godine u sklopu mera obuzdavanja inflacije i dalje debatuje, ono što je iz ove mere nesporno proistaklo je međunarodna arbitraža koju je pokrenula kompanija Ahold Delez u okviru koje posluje lanac trgovina Maksi. Pola godine nakon što je kompanija saopštila da zbog ograničenja trgovinskih marži pokreće međunarodnu arbitažu, pred Međunarodnim centrom za rešavanja investicionih sporova (ICSID) formiran je tribunal koji treba da odluči da li je Srbija prekršila Bilateralni investicioni sporazum sa Holandijom, objavio je Insajder.

Na internet stranici ICSID-a se navodi da je u skladu sa odredbama konvencije formiran Tribunal 4. avgusta ove godine, a obe strane su se saglasile da predsednik bude Kavinder Bul, advokat iz Singapura. Član tribunala kojeg je izabrao inicijator arbitraže je američki pravnik D. Brajan King, dok je Srbija za člana imenovala švajcarsko-argentinskog profesora na Kler koledžu Univerziteta Kembridž Horhea E. Vinualesa.

Među informacijama o arbitraži navode se i pravni timovi koji će zastupati dve strane u arbitraži. Tako će kompaniju Ahold Delez zastupati „De Brauw Blackstone Westbroek“, advokatska kancelarija iz Amsterdama. Pravni tim Srbije je znatno širi a predvodi ga Državno pravobranilaštvo.

Pored njih, argumentaciju Srbije pripremaće i tri advokatske kancelarije – „Curtis, Mallet-Prevost, Colt i Mosle“ sa kancelarijama u Italiji, SAD i Mađarskoj, kancelarija „Mihaj, Ilić i Milanović“ iz Beograda i kancelarija „Gecić law“ iz Brisela. Paralelno, u timu Srbije navode se i profesori Univerziteta u Beogradu Dušan Popović i Marko Jovanović.

Prema konvenciji ICSID-a odluke se donose većinom glasova, a ona se objavljuje samo ukoliko se usaglase obe strane u arbitraži.

Kompanija Ahold Delez je početkom februara objavila da je podnela zahtev za arbitražu da bi, kako su istakli, zaštitila svoja prava prema Bilateralnom investicionom sporazumu između Holandije i Srbije, a u vezi sa regulatornim merama koje je Vlada Srbije uvela u septembru 2025. godine.

Oni su naveli da je odluka Vlade da ograniči trgovinske marže uticala na više od 85 odsto prihoda kompanije, te da su zbog toga bili primorani da zatvore 25 prodavnica i obustave investicije planirane za 2026. godinu, što je, kako su dodali, dovelo do gubitka više stotina radnih mesta u Srbiji.

“Ove regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje maloprodajnih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda iz asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska državna intervencija na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia. Kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, dok je primena uredbe tokom samo četiri meseca u 2025. dovela do značajnih gubitaka“, naveli su iz kompanije.

Reagujući na tadašnju najavu pokretanja arbitraže ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević je istakla da je vest bila očekivana i da Delez kao investitor nije bio diskriminisan.

„Najavili su to, ali nismo hteli da odustanemo od Uredbe. Nama je samo interesantno – zašto sada? Zašto se pokreće arbitraža i poziva na BIT (bilateralni ugovor o investiciji – Bilateral Investment Treaty) 20 dana pred istek Uredbe, a ne ranije? Pitanje je šta stoji iza toga. Od septembra trpimo pritiske i pretnje da će se pokrenuti arbitraža i odoleli smo pritisku da ne ukinemo Uredbu o ograničenju marži“, rekla je tada ministarka Lazarević.

Vlada Srbije je u nameri da uspori inflaciju krajem avgusta prošle godine usvojila uredbu o ograničavanju marži u trgovinskim lancima, koja je limitirala iznos marži na 20 odsto na proizvode iz 23 kategorije.

Među proizvodiima za koje su marže bile inicijalno ograničene bili su mleko i mlečni proizvodi, jaja, bezalkoholna pića, čaj, sveže voće i povrće, prarerada voća i povrća, hleb i peciva, mahunarke, smrznuti poizvodi, sveže i prerađeno meso, sveža i prerađena riba, slani konditori, slatki kontidori i cerealije, šećer i med, brašno i testetnine.

Uredba je u više navrata bila menjana, a prestala je da važi krajem februara ove godine.

Kolike su šanse da Delez dobije Srbiju na arbitraži: Vlasnik Maksija tvrdi da su zbog marži izgubljene stotine radnih mesta