Kolike su šanse da Delez dobije Srbiju na arbitraži: Vlasnik Maksija tvrdi da su zbog marži izgubljene stotine radnih mesta

Kompanija Delez (Ahold Delhaize), koja u Srbiji drži lance Maksi supermarketa, podnela je arbitražnu tužbu protiv Srbije zbog uredbe kojom se ograničavaju marže zbog, kako je navedeno, „zadiranja u prodajne cene kompanije“. I dok će, smatraju stručnjaci, glavna dilema biti da li je država prekršila zakon usvajanjem ove uredbe, postoji bojazan da će se i drugi trgovinski lanci, koji su zbog nje imali smanjene prihode, odlučiti na isti korak.

Delez je, kako je prvi objavio nemački Frankfurter algemajne cajtung (FAZ), pokrenuo postupak protiv Srbije zbog zadiranja u njene marže, a samim tim i u prodajne cene, pred Međunarodnim centrom za rešavanje investicionih sporova (ICSID), koji deluje u okviru Grupacije Svetske banke u Vašingtonu (takozvana Vašingtonska arbitraža).

Kako je saopštila sama kompanija, zahtev je podnet radi zaštite prava Deleza po osnovu Bilateralnog sporazuma o zaštiti investicija između Holandije i Srbije.

Ipak, advokat Milan Parivodić kaže za Novu ekonomiju da nije lako reći da li je tužba osnovana, te da treba posmatrati situaciju iz dva ugla.

“Kada se radi o ovako kompleksnim pitanjima u pravu, često vidimo neke kontradiktorne principe, pa je pitanje šta će prevagnuti. Ovde imamo pravo države da uređuje tržište i donosi zakone, a sa druge strane, u Ustavu piše da smo mi tržišna privreda, a u takvim privredama se cene uređuju u vrlo specifičnim okolnostima. U tom rasponu, između te dve krajnosti, biće fokus ovog slučaja”, kaže Parivodić.

Kako sagovornik Nove ekonomije dodaje, poslednje što slobodno tržište trpi jeste korekcija cena. Ipak, Parivodić kaže da je suština problema kompleksnija, te da je pitanje zbog čega su cene kod nas više nego u prodavnicama u Evropi.

“Bez obzira na to, i dalje ne možemo sa sigurnošću da kažemo da li će Delez dobiti. Još jedna stvar na koju treba obratiti pažnju je da je u pitanju uredba, a ne zakon kojim se ograničavaju marže, a onda je pitanje i da li je sama uredba u skladu sa Zakonom o trgovini”, kaže Parivodić.

A koliko bi, ukoliko izgubi, ovo moglo da košta Srbiju – prerano je govoriti, smatra on.

Postoji mogućnost novih žalbi

S druge strane, konsultant za strana ulaganja Mahmud Bušatlija kaže za Novu ekonomiju da je tužba Deleza osnovana.

“Ako hoćemo da imamo tržište, onda država može samo da pomogne da ono funkcioniše, ali ne može da zabrani nekome da ostvaruje zaradu. Ponekad može, ukoliko se desi neki veliki potres na tržištu, da odreaguje i donese meru na tri do šest meseci, ali kada se trajanje uredbe produži, dolazimo do toga da imamo veće probleme nego pre njenog uvođenja”, pojašnjava Bušatlija.

Iako se ne može sa sigurnošću reći kakav bi mogao da bude ishod ovog postupka, Bušatlija smatra da će Svetska banka, pred čijim telom je i podneta žalba, stati “iza onog koji je na tržištu”.

“U tom slučaju, moraćemo da platimo naknadu za izgubljeni profit, ali ovo može da dovede i do još drugih problema. Recimo, sada kada se zna da se Delez žalio, možda će to uraditi i ostali kojima uredba otima profit, a verujem da neki već sada razmatraju to”, kaže Bušatlija.

On kaže da postoji mogućnost i da će drugi trgovinski lanci sačekati da vide ishod ovog postupka, pa ukoliko se on okonča povoljno po Delez – mogli bi da urade isto.

Delez zatvorio 25 prodavnica zbog uredbe

Nakon što su mediji objavili da je Delez podneo arbitražnu tužbu, oglasila se i sama kompanija koja je ove navode potvrdila. Kako su naveli, tužbu su podneli zbog „regulatornih mera koje je Vlada Srbije sprovela u septembru 2025. godine”.

„Ove sprovedene regulatorne mere u Srbiji uključuju zakonsko ograničenje trgovačkih marži, nabavnih cena i naknada dobavljačima, kao i uvođenje prava veta dobavljača na povlačenje proizvoda sa asortimana i smanjenje porudžbina. Ova iznenadna i presedanska intervencija države na maloprodajnom tržištu utiče na više od 85 odsto prihoda kompanije Delhaize Serbia (Delez Srbija). Naša kompanija je u 2024. godini ostvarila neto profitnu maržu od 4,4 odsto, a samo četiri meseca primene uredbe u 2025. godini dovela su do značajnih gubitaka“, naveo je Delez u saopštenju.

Dodaje se i da je kompanija bila primorana da zatvori 25 prodavnica i obustavi investicije planirane za 2026. godinu, što je dovelo do gubitka stotina radnih mesta u Srbiji.

„Ovaj korak ka arbitraži nismo preduzeli olako. On je usledio nakon višemesečnih intenzivnih napora da se sa srpskim vlastima uspostavi konstruktivan dijalog radi pronalaženja uravnoteženih rešenja koja bi služila interesima potrošača, privrede i dugoročne investicione klime u Srbiji. Uprkos tim naporima, rešenje nije postignuto. Kao rezultat toga, Ahold Delhaize je pokrenuo arbitražni postupak, s obzirom na to da njegov lokalni brend Delhaize Serbia nastavlja da posluje u uslovima gubitaka koji značajno utiču na sposobnost kompanije da održivo obavlja poslovanje i utiču na vrednost investicije kompanije Ahold Delhaize u Srbiji“, navodi se u saopštenju.

Kako se navodi, ovim postupkom, Delez ima za cilj “da obezbedi poštovanje međunarodnih ugovornih obaveza i da se očuva predvidivo, transparentno i pravično investiciono okruženje u korist investitora koji posluju u Srbiji, kao i šire privrede i njenih građana”.

Nova ekonomija kontaktirala je Ministarstvo trgovine i Ministarstvo privrede, od kojih smo želeli da dobijemo komentar o ovom slučaju. Odgovori sa ovih adresa, međutim, nisu stigli do objavljivanja teksta.

Delez već najavio pokretanje postupka

Podsećanja radi, Vlada Srbije uvela je u septembru prošle godine uredbu kojom se trgovačke marže ograničavaju na najviše 20 odsto, za više od 20 kategorija proizvoda. I ovo nije prvi put da njome Delez nije zadovoljan.

U septembru, samo nekoliko nedelja nakon što je uredba stupila na snagu, saopšteno je da će Delez i Veropulos biti kažnjeni zbog njenog nepoštovanja. Preciznije, Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je tada da kompanija Delez nije ispoštovala Vladinu uredbu u svoja 73 objekta. Tada je objavljeno i da je su prekršajni nalazi izdati u iznosu od 24,5 miliona dinara.

Delez je tada saopštio da su kazne „nepravične i neosnovane“ i da će podneti zahteve za sudsko odlučivanje povodom izrečenih prekršajnih kazni.

„Nadamo se pravičnom ishodu postupaka pred Prekršajnim sudom, kojim će se utvrditi da smo postupali u skladu sa uredbom“, naveli su tada iz Deleza.

Delez tužio Srbiju pred Vašingtonskom arbitražom zbog ograničenja cena