Koji su stvarni efekti ograničenja marži: Šta je od septembra pojeftinilo, a šta ipak poskupelo?

Uredba kojom se ograničavaju trgovačke marže na snazi je nešto duže od tri meseca. Iako su, čini se, predstavnici vlasti od ove mere imali veća očekivanja, najavljivane do 20 odsto niže cene – nisu u potpunosti ostvarene. Dosta cena jeste palo, ali neke namirnice su posle stupanja Uredbe na snagu, čak i poskupele.

Trgovinski lanci u obavezi su da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike na sedmičnom nivou, i to za sve grupe proizvoda koji su obuhvaćeni Uredbom o ograničenju marži. Ova Uredba, inače, stupila je na snagu 1. septembra, nekoliko puta se menjala, ali je suština ostala ista – trgovačke marže ne smeju da budu veće od 20 odsto. Prilikom predstavljanja ove mere, vlast je najavljivala da će cene biti snižene i za 15 do 20 odsto.

Nova ekonomija proverila je stanje u tri velika trgovinska lanca. Proverili smo kakve su cene bile kada je Uredba stupila na snagu, kakve su danas, a samim tim i šta je pojeftinilo, a šta poskupelo. Sve cene se, inače, nalaze na Nacionalnom portalu otvorenih podataka gde ih građani i sami mogu proveriti.

Kada govorimo o tome šta je poskupelo, tu dominiraju sezonski proizvodi, odnosno voće i povrće. Tako je u Maksiju, jednom od najvećih trgovinskih lanaca, od 1. septembra do danas najviše poskupela mini lubenica – za čak 311,8 odsto, odnosno sa 68 na 280 dinara. To, međutim, nije realan pokazatelj, jer je u decembru sezona lubenica uveliko završena. Od ostalog voća i povrća, u Maksiju su od septembra poskupele tikvice (150 odsto) i plavi patlidžan (116,9).

Tu je i zamrznuta skuša u pakovanju od kilogram, koja je poskupela za 110,3 odsto, odnosno sa 390, koliko je koštala u septembru, na 820 dinara. Interesantno je da je ovo daleko više nego pre stupanja uredbe na snagu. Konkretno, ovaj proizvod je u aprilu koštao 389 dinara, što znači da ni sama Uredba nije umanjila cenu. Na spisku poskupljenja je i kokosovo mleko od 200 mililitara, koje je poskupelo sa 94 na 169 dinara, odnosno 80,3 odsto. Tu je i kečap u ambalaži od 900 grama, koji je poskupeo za 75,5 odsto, odnosno sa 188 na 330 dinara.

Šta je poskupelo u Maksiju:

*Dve različite vrste istog proizvoda

Od zamrznutih proizvoda, poskupela je i višnja. Pakovanje od 300 grama sada košta 430 dinara, umesto pređašnjih 249, što je poskupljenje od 72,7 odsto.

Tu je i granola od jezgrastog voća, koja je poskupela za 62,8 odsto, iliti sa 285 na 464 dinara.

Konačno, tu je i ananas, koji je poskupeo za 61,7 odsto – sa 170 na 275 dinara, kao i limun, čija je cena skočila sa 140 na 220 dinara (57,2 odsto). Od drugih, nesezonskih proizvoda, u Maksiju su poskupela sveža jaja, prašak za pecivo, vanilin šećer…

A šta je pojeftinilo?

Ima, naravno, i proizvoda koji su pojeftinili. Najveće pojeftinjenje, prema javno dostupnim podacima, zabeleženo je kod Merix praška za veš u pakovanju od 7,5 kilograma, koji je od septembra do danas pojeftinio 65,2 odsto, sa 2.498 na 870 dinara.

Naredni je kivi, koji se u ovom trgovinskom lancu prodaje za 35 dinara po komadu. Ne tako davno, u septembru, komad je koštao 100 dinara, tako da je zabeleženo pojeftinjenje od 65 odsto. Pojeftinio je i pirinač u pakovanju od pola kilograma, i to za 61 odsto – sa 434 na 169 dinara. Za 60,8 odsto pojeftinio je i nar, koji sada košta 90, umesto 230 dinara. Pojeftinila je još jedna vrsta pirinča, ovoga puta u pakovanju od kilogram, za 57,8 odsto – sa 377 na 159 na dinara.

Šta je pojeftinilo u Maksiju:

**U toku je akcija

Naredno pojeftinjenje zabeležno je kod kupusa, koje umesto 60 košta 43 dinara, ali je ovih dana na akciji, pa se prodaje za 38 dinara. Ova cena je za 57 procenata niža od one koja je važila 1. septembra.

Sledi bundeva koja je pojeftinila sa 135 na 61 dinar, što je umanjenje od 54,8 odsto. Za njom je i prokelj, a 500 grama ovog povrća košta tačno 50 odsto manje nego u septembru – 125 umesto 250 dinara.

Tu su i Persil kapsule za pranje veša. Pakovanje od 65 komada ranije je koštalo 3.000 dinara, dok je aktuelna cena 1.568, što je pojeftinjenje od 47,7 odsto. Konačno, tu je i crveni luk, koji košta 68 dinara po kilogramu. Njegova prošla cena, inače, bila je 120 dinara. Dakle, zabeleženo je sniženje od takođe 47,7 odsto.

Kakvo je stanje u Idei?

Naredni market je Idea, u kojem su takođe zabeležena poskupljenja svežih namirnica. Na prvom mestu je patlidžan, koji je od septembra do danas poskupeo sa 103 na 302 dinara, odnosno 193,3 odsto.

Šta je poskupelo u Idei:

Tu su i tikvice (180,8 odsto), mini lubenica (150), krastavac (143,8), dinja (134,5), jagoda (129,4), kupina (123,4), limun (87,5) i crvena paprika (76).

Na listi poskupljenja nalaze se i svinjska rebra, koja su poskupela za 126,9 odsto, sa 441 na 1.000 dinara.

Ostali proizvodi, pored voća i povrća, koji su poskupeli su još i med, dimljene ćureće grudi i mortadela. Takođe, porasle su cene mesa za roštilj, jaja, keksa, sočiva…

Što se tiče pojeftinjenja u Idei, i na ovom spisku dominira sveže voće i povrće. Prva je lubenica bez semena, čija je cena spuštena sa 55 na 20 dinara po kilogramu – iliti za 65,6 odsto. Sledi pola kilograma crnog grožđa, čije je cena spala sa 400 na 165 dinara – 58,7 procenata. Snižena je i cena mandarine, i to za 56,7 odsto, odnosno sa 323 na 140 dinara. I cena nara je pala za 54,7 odsto, sa 250 na 113 dinara.

Šta je pojeftinilo u Idei:

Pored crnog, sniženo je i belo grožđe, za 53,8 odsto, tačnije sa 350 na 162 dinara. Sledi dvoslojni ubrus u pakovanju od dva komada, koji je pojeftinio sa 237 na 124 dinara, preciznije 47,4 odsto.

I kilogram jabuke ajdared je pojeftinio sa 230 na 125 dinara, što je oko 45,5 odsto niže.

Na spisku pojeftinjenja može da se nađe i poneki slatkiš. Tako su žele bombone sa ukusom višnje u Idei pojeftinile za 45 procenata, sa 477 na 262 dinara.

Manje košta i kilogram zamrznutog pomfrita – 225, umesto pređašnjih 403 dinara, što je sniženje od 44,1 odsto. Na kraju, tu je i zelena salata, čija je cena sada 42,8 odsto manja nego prvog septembra – 51 umesto 90 dinara.

U Gomeksu poskupeli slatkiši

I u Gomeksu na listi poskupljenja u proteklom periodu dominiraju sezonske namirnice.

Tako je, primera radi, najveće poskupljenje zabeleženo kod patlidžana – za 242,8 odsto, odnosno sa 96 na 330 dinara. Od svežih namirnica, tu su još i dinja (178,6 odsto), tikvica (150), krastavac (114,3), paprika šilja (68,9), zelena salata (54,3) i ljuta paprika (53,8 odsto).

Tu je i čokoladni keks, koji je sa septembarskih 59 poskupeo za 200 odsto, na 176 dinara. Takođe, smrznuta višnja u pakovanju od 300 grama poskupela je sa 249 na 432 dinara, za 73,4 odsto. Konačno, za 40,7 odsto poskupeo je čokoladni desert u kockama – sa 203 na 203 dinara.

Preostali proizvodi koji su poskupeli u prethodnom periodu su još i vlažne maramice, trapist sir, kakao krem, mesni narezak…

Naravno, bilo je i u Gomeksu pojeftinjenja. Najviše je pojeftinio svinjski mozak, koji košta 78 dinara po kilogramu, za razliku od doskorašnjih 275 dinara. Dakle, pojeftinjenje iznosi 71,5 odsto. Slede svinjske nogice, kod kojih se beleži pad od 66,7 odsto – sa 124 na 41 dinar. Na trećem mesu je sveži kupus koji je pojeftinio sa 110 na 40 dinara po kilogramu, dakle za 63,7 odsto.

Šta je pojeftinilo u Gomeksu:

Sledi bundeva, koja je pojeftinila za 44,4 odsto, odnosno sa 124 na 69 dinara. Za njom ide i 100 grama mlečne čokolade sa punjenjem, koja je sa 281 pojeftinila na 162 dinara, dakle za 42,4 odsto.

Pojeftinile su i papirne maramice, sa 44 na 27 dinara (38,2 odsto), ali i vlažne – sa 23 na 15 dinara (33,4 odsto).

I karfiol manje košta – umesto za 206, on se sada prodaje za 138 dinara, što je za 33,3 odsto manje. Pojeftinila je i mast u crevu, sa 399 na 270 dinara, odnosno 32,4 odsto.

Na kraju, jeftinije su i taljatele u pakovanju od pola kilograma. Njihova cena u septembru bila je 472 dinara, dok danas koštaju 314. To je sniženje od 32,1 odsto.

Uredba se menjala više puta

Kada se pogleda kako se menjala Uredba o maržama, jasno se vidi zašto su u pojedinim marketima poskupele čokolada ili zamrznuto voće. Naime, poslednji, četvrti put kada je Uredba promenjena, značajan deo novih propisa odnosio se na odnose između trgovaca i dobavljača koji koriste rashladne uređaje. Tako Uredba sada dozvoljava veći procenat naknada za ovu kategoriju. Ukupan iznos svih naknada koje trgovac na malo može da fakturiše dobavljaču koji kod trgovca ima postavljene zamrzivače sada ne može biti veći od 18 odsto od ukupnog neto iznosa na fakturama.

A pre toga, samo desetak dana nakon što je Uredba stupila na snagu, ona je promenjena u delu kojim je određeno da fakturne cene dobavljača ne mogu biti veće od fakturnih cena koje su važile na dan 1. avgust 2025. godine. Drugim rečima, cene po kojima dobavljači prodaju ovu robu trgovinskim lancima neće biti zamrznute. Uredba se, dakle, u tom delu ne odnosi na “sveže voće i povrće, sveže meso i svežu ribu, kao i berzansku robu, odnosno kafu i kakao”. Dakle, cene ovih namirnica mogu se menjaju u skladu sa promenama na tržištu.

Posle samo dve nedelje država otupela oštricu uredbe o maržama: Nabavne cene kojih proizvoda više nisu zamrznute i mogu da rastu?