Najnoviji rezultati PISA testa: Srednjoškolci iz Srbije znatno ispod proseka

Najnovije PISA testiranje iz 2025. godine donosi loše rezultate za učenike iz Srbije. Podaci pokazuju da sve manji broj učenika uspešno rešava složene probleme, kritički razmišlja i efikasno komunicira. Učenici u Srbiji ostvarili su slabije rezultate nego 2022. godine i dalje su ispod proseka zemalja sveta. Istovremeno, naši učenici više od svojih inostranih vršnjaka koriste veštačku inteligenciju za pisanje sastava i sažimanje tekstova. 

PISA istraživanje sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), koja broji 38 članica, ali su u istraživanju učestvovale i ostale partnerske zemlje poput Srbije.

U skoro pa svim oblastima i testovima učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate nego što je to prosek država članica OECD-a. Istovremeno, rezultati Srba su lošiji nego 2022. godine kada je urađeno prethodno testiranje.

Prosek učenika u Srbiji koji mogu da samostalno primene znanje iz prirodnih nauka u različitih situacijama i sa problemima sa kojima se prvi susreću je svega 1 odsto, dok je prosek ostalih država 7 odsto.

Više od polovine učenika u Srbiji, odnosno 52 odsto, nalazi se na srednjem ili višem nivou čitalačke pismenosti, dok je prosek OECD-a 69 odsto. Ovi učenici mogu da prepoznaju glavnu poruku teksta, pronađu informacije na osnovu jasno navedenih, iako ponekad složenih kriterijuma, kao i da razmišljaju o svrsi i formi teksta kada im se to izričito zatraži.

Veštačka intelignecija je veoma popularna među učenicima u Srbiji jer polovina njih je reklo da barem jedno nedeljno koristi AI četbotove pri učenju (52 odsto), za početko istraživanje nove teme (39 odsto), za sažimanje tekstova koji su oni morali samostalno da pročitaju (35 odsto), ali se četbotovi koriste i za pisanje pismenih zadataka (36 odsto).

Samo 12 odsto učenika navelo je da nikada ili gotovo nikada ne koristi AI četbotove.

U Srbiji je 47 odsto učenika dostiglo najmanje nivo 2 znanja i veština iz matematike, dok je prosek zemalja OECD-a znatno viši i iznosi 65 odsto. To znači da manje od polovine učenika u Srbiji može samostalno da prepozna kako se jednostavna svakodnevna situacija može predstaviti matematički i da primeni osnovna matematička znanja bez dodatnih uputstava. Na primer, učenici na ovom nivou mogu da uporede ukupnu udaljenost dve različite rute ili da preračunaju cenu iz jedne valute u drugu.

Još je manji broj učenika koji dostižu najviše nivoe matematičkog znanja. Svega dva odsto učenika u Srbiji ostvarilo je nivo 5 ili 6 na PISA testu iz matematike, dok je prosek OECD-a osam odsto. Učenici na tim nivoima mogu da rešavaju složene matematičke probleme, modeluju zahtevne situacije i biraju najefikasnije strategije za njihovo rešavanje. Najveći udeo učenika sa ovako visokim rezultatima zabeležen je u azijskim obrazovnim sistemima, među kojima se izdvajaju Kina, Singapur, Tajvan i Koreja.

U Srbiji socio-ekonomski status je umnogome određivao rezulate učenika na PISA testu, a trećina učenika se nalazi u trećem kvartilu odnosno nisu ni najsiromašnijij ni najbogatiji. Lošija socio-ekonomska situacija je povezana sa lošijim uspehom na testovima.

Međutim, nisu samo učenici u lošem položaju, nego i škole. Oko trećine učenika u Srbiji pohađa škole u kojima nedostaju nastavni materijali i oprema, poput odgovarajućih udžbenika, IT opreme, bibliotečke građe i laboratorijskih sredstava.

Ipak, oko 14 odsto učenika u nepovoljnom socio-ekonomskom položaju u Srbiji uspelo je da se plasira među 25 odsto učenika sa najboljim rezultatima iz prirodnih nauka.

„Ovi učenici mogu se smatrati akademski otpornim, jer su, uprkos nepovoljnom socio-ekonomskom položaju, ostvarili visok obrazovni uspeh u poređenju sa učenicima u sopstvenoj zemlji“, navodi se u izveštaju.

Ipak, ohrabruje podatak da učenici zapravo u velikom broju imaju želju za učenjem i smatraju da im se to može „isplatiti“.

Oko polovina učenika iz Srbije zapravo planira svoje učenje, postavlja ciljeve i preispituje sebe tokom učenja, a više od dve trećine učenika smatra da se inteligencija može razviti kroz rad, trud i povratne informacije, odnosno učenje.

Čak 63 odsto učenika je izrazilo radoznalost i želju za učenjem. Doduše, pre par godina broj zainteresovanih je bio veći. A skoro jedna trećina, 28 odsto učenika, smatra da je škola gubljenje vremena (prosek OECD-a je 24 odsto).

Pak, pozitivan podatak je digitalno vršnjačko nasilje ređe u Srbiji, ali oni koji su u proteklih godinu dana doživeli neki vid vršnjaćkog gitialnog nasilja su ostvarili znatno lošije rezultate na testu iz prirodnih nauka.

U Srbiji je oko 7.000 učenika između 15 i 16 godina radilo testove, u 178 škola, a predstavljaju oko 55.300 petnaestogodišnjih učenika.

OECD pak naglašava da je važno uzeti u obzirom društveni i politički kontekst koji je prethodio testiranju.

„Ove promene zabeležene su u kontekstu široko rasprostranjenih štrajkova učenika i nastavnika tokom godine koja je prethodila testiranju PISA 2025“, naglasili su izveštaju.

Koliko košta prvi septembar: Roditelji moraju da izdvoje minimum 30.000 dinara, samo za početak