Za vreme bivše Jugoslavije mnogi brendovi su ostvarili imidž i prepoznatljiv kvalitet koji im je pomogao da se održe na tržištu. Međutim, usled procesa tranzicije pojedine kompanije su naišle na mnoge probleme u daljem funkcionisanju, što ih je na kraju nateralo da promene strategije poslovanja.
Zbog toga je, kako prenosi hrvatski „Poslovni dnevnik“, TV mreža Al Džazira snimila reportažu o brendovima koji su „preživeli komunizam“ i uspešno prebrodili tranziciju u kapitalistički sistem.
Podravka, vegeta
Profesorka Zlata Bartl, poznatija kao teta vegeta, bila je šefica odeljenja koje je u Podravkinoj istraživačkoj laboratoriji krajem pedesetih godina izumelo najpoznatiji Podravkin proizvod – vegetu. Zlata Bartl nikada nije tražila honorar za taj poduhvat, bez obzira na to što je koprivnička vegeta postigla međunarodni uspeh. Podravkina vegeta danas se prodaje u 40 zemalja širom sveta.
Tomos, motocikli
Pogon u kojem je nekada bilo oko 3000 radnika, danas ima tek oko njih 25. Iako je kompanija pokušala da održi brend preseljenjem proizvodnje u Tursku, to im nije pošlo za rukom. Trenutno isporučuju motocikle po narudžbini, dok se nekada proizvodilo oko 100.000 motocikala godišnje.
Bambi, plazma keks
Srpski brend Bambi plazma keks je 1970. godine proizvodio oko 16 miliona kutija keksa, dok se danas broj kutija povećao na čak 70 miliona. Danijel Boehi, direktor operacija kompanije Bambi, kaže da je rast neverovatan. Naime, imaju rast veći od 10 odsto ne samo u Srbiji, već i u Bosni i Hercegovini i drugim zemljama. Ove godine će, kako najavljuju, u proizvodnju uložiti 10 miliona evra.
Bekutan, krema za decu
Makedonska krema za decu, čija se receptura čuva kao najveća poslovna tajna, danas je jedan od najvećih brendova u regionu. Bekutan postoji već 36 godina, a procenjuje se da je do sada prodato više od 45 miliona krema. Bez obzira na jaku konkurencija na tržištu kozmetike, potrošači su ostali lojalni bekutan kremi.
Gorenje, kućni aparati
Slovenačka kompanija Gorenje je na početku imala oko 11 zaposlenih da bi tokom komunizma imala 1.000 radnika. Međutim, dolaskom devedesetih je došlo do drugačije poslovne strategije, kako bi kompanija ostala konkurentna na tržištu. Kompanija se proširila i na azijsko tržište, a planira i dalju ekspanziju na druge kontinente.
Bojkot je jedini način sa kojim se potrošači mogu boriti protiv ovoga. U mojoj korpi nikada nije i neće završiti bilo koji proizvod koji nema ogruglu gramažu.
Sa ovakvim načinom pakovanja proizvdoda, proizvođači između ostalog onemogućavaju potrošače da lako uporede cene. Ako je nešto teško 78 grama ne može se baš lako izračunati koliko je 100 grama. Jedina namera ovakvih pakovanja je ČISTA PREVARA.