Da li će stranci kupovati zemlju u Srbiji?

Kada je Srbija pre šest godina potpisala Sporazum o stabiliazaciji sa EU, prihvatila je da od 2017. poljoprivredno zemljište mogu da kupe i stranci.

Verovalo se da će Srbija da uđe u EU već 2016. godine. Sada znamo da to ni u teoriji nije moguće, ali obaveza prema Sporazmu o stabilizaciji i pridruživanju je ostala. Mali i srednji poljoprivednici su se probudili i zatražili da se, za početak, odloži primena te odredbe.

„To su mnogo jači ekonomski subjekti i na svakoj aukciji oni mogu da poklope svakog našeg proizvođača i sitnog i krupnog. Stoga oni mogu da dođu u posed ogromnih parcela. S druge strane, sitni poljoprivredni proizvođač će da trpi gubitke zbog sve slabije mogućnosti da prodaje svoje agrarne proizvode“, rekao je Ratko Đurđevac iz „Ekološkog pokreta“ u Vrbasu.

Zbog sporih evrointegracija, Srbija će biti jedina zemlja koja će pre punopravnog članstva omogućiti slobodnu prodaju poljoprivrednog zemljišta. U Ministarstvu kažu da razloga za strah nema. 

Strani investitori zainteresovani su pre svega za krupne posede. Država poseduje više od polovine parcela koje su veće od 50 hektara i one neće biti na prodaju, tvrde nadležni. Srbija će pokušati da domaćim zakonima zaštiti zemljoradnike. 

„Po predlogu nacrta Zakona o poljoprivrednom zemljištu biće predviđeno da poljoprivrednici, fizička lica imaju prava preče kupovine zemljišta i da moraju da imaju prebivalište na toj teritoriji“, objasnio je Zoran Knežević, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište. 

Zakon možemo da menjamo, a šanse da se sada promeni ijedno slovo Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju skoro da ne postoje. Za to je potrebna saglasnost svih 28 članica Unije. Zato će Beograd pokušati pregovorima o poglavlju četiri da produži rok. 

„Ukoliko budemo uspeli svakako ćemo na taj način pokušati da odložimo suštinsku prodaju strancima poljoprivredna zemljišta“, kaže Zoran Knežević. 

Ustavu zemlju proglasili nacionalnim bogatstvom. Zakonom o poljoprivrednom zemljištu pooštrili su kriterijume za vlasnike imanja. 

Iako Zakonom o poljoprivrednom zemljištu stranicma nije omogućeno da kupuju oranice, oni to čine posredno kroz osnivanje mešovitih firmi u Srbiji. 

To je i jedan od mogućih razloga što je cena zemlje u Vojvodini za samo tri godine sa 5.000 evra porasla na 12.000 do 17.000 po hektaru. To je teško dostižna suma za male i srednje zemljoradnike. Otvaranjem tržišta, cena bi mogla samo da raste i dodatno oteža njihovu poziciju. 

Na putu ka EU, Srbija mora da otvori tržište, ali i da zaštiti poljoprivredna bogatstva. Stručnjaci ukazuju na to da je važno da se prema oranicama odnosimo kao dobri domaćini. Kada jednom pređu u strane ruke, teško ćemo ih vratiti.