Zašto srpski trgovci uvoze poljsku malinu i prodaju je kao čileansku?

Trgovci iz Srbije već godinama kupuju malinu iz Poljske, prepakuju je i izvoze po svetu kao čileansku.

Prva berba malina u Čileu obavljena je decembra i januara, druga sledi u aprilu, ali ukupan rod biće za četvrtinu manji nego u prethodnoj sezoni.

To će se svakako odraziti na svetsku pijacu, gde tražnja neprestano raste već godinama, pošto je Čile jedan od vodećih proizvođača malina sa učešćem od oko 15 odsto.

„Prinosi su podbacili zbog dugotrajne suše i nedostatka vode za zalivanje, i to se odmah osetilo na tržištu. Farmerima se sada kilogram u otkupu plaća dva evra, izvozna cena prve klase je 3,3, dok mrvljena malina ili griz može da se proda za 2,4 evra ali Čile nema dovoljno te robe“, kaže za Politiku Felipe Rosas, generalni sekretar Svetske organizacije proizvođača malina (IRO). 

Ovaj Čileanac navodi da se njegova zemlja suočila sa jednom novom pojavom: 

Naši trgovci uvoze malinu iz Poljske, ovde je prepakuju, a zatim šalju na druga tržišta kao čileansku. Sva je prilika da će se to dogoditi i ove godine. 

Međutim, za naše okolnosti to i nije neka novost. Evo šta na to kaže mr Aleksandar Leposavić iz čačanskog Instituta za voćarstvo, jedan od vodećih srpskih stručnjaka u malinarstvu: 

Uvoz poljske maline i reeksport iz Srbije obavlja se već godinama. Jednostavno, i po ceni i po kvalitetu poljska malina je ispod naše i to trgovcima daje priliku da prepakivanjem zarade. Sad su se sa istom pojavom suočili i Čileanci a niko od nas, u stvari, ne zna koliki su prinosi maline u Poljskoj. Za jednu istu godinu iz te zemlje stižu veoma različiti podaci, recimo između 75.000 i 113.000 tona. 

Leposavić navodi da se malina u Srbiji sada gaji na 13.000 hektara i da trenutno stanje biljke obećava odličan rod. I naglašava: 

Zbog dobre cene u otkupu, među ratarima u našoj zemlji postoji veliko interesovanje za podizanje novih zasada. Ali, sve se nažalost odvija u uslovima koji ne zadovoljavaju pravila intenzivne proizvodnje, pa izostaje prava dobit. Povrh svega, zbog nedostatka kvalitetnog sadnog materijala u Srbiji, proizvođači nabavljaju sadnice iz rodnih ili, što je još gore, iz napuštenih ili zaraženih zasada. To je siguran put do propadanja malinjaka. Zato je neophodno posvetiti veću pažnju domaćoj proizvodnji sadnica jer su mnoga iskustva pokazala da uvozne u većini slučajeva ne zadovoljavaju ni osnovni zahtev, a to je zdravstvena ispravnost.