Gordi: Političku moć u Srbiji drže ljudi i stranke koji nose teret saučesništva u ratovima 1990-ih

Sociolog i profesor na londonskom UCL-u Erik Gordi ocenio je danas da političku moć u Srbiji drže ljudi i partije koje nose „težak teret saučesništva“ u ratovima 1990-ih godina u Jugoslaviji, te da zbog toga proces suočavanja sa prošlošću stagnira i pretvara se u „opravdavanje ratova“.

Jedno od najvažnijih ograničenja u procesu postkonfliktne pravde su, prema njegovim rečima, „institucije koje su krhke i neautonomne“.

„Kao rezultat toga, svedočimo napuštanju javnog prostora od strane institucija koje nose najveću odgovornost za dijalog i razumevanje u društvu – u sferi obrazovanja, religije, kulture. Institucije žive u strahu, snishodljive su, i nastavljaju da ponavljaju rečenice koje su postale službene u vreme nasilja“, ocenio je Gordi u intervjuu za portal autonomija.info.

On je dodao da je period između 2000. i 2005. bio period velike šanse da se napravi odlučujući iskorak i napredak, ali da je taj period na kraju prošao „bez fundamentalnih promena“.

„Teško je reći kada će se i da li će se ta prilika ponovo stvoriti. Istovremeno, napori na uvodjenju demokratije, otvorenosti i saradnje nisu urodili plodom. Promenu režima 2000. godine ne samo da karakteriše nedostatak napretka i široke podrške, nego ta promena ima i svoje negativne posledice normalizaciju korupcije i klijentelizma, povećanje duga, monopol političkih stranaka na eksproprijaciju javnih resursa“, kazao je Gordi.

Prema njegovim rečima, za vlasti koje su na političku scenu stupile početkom 2000. otkrivanje činjenica o ratu i kažnjavanje krivaca bio je „posao prevelik, suviše složen i veoma opasan“.

„A one same pritom nisu bile ni potpuno demokratske, ni sasvim ideološki različite od svojih prethodnika, kao što nisu bile sigurne ni u vlastiti legitimitet. I onda su posao predali strancima“, objasnio je Gordi.

On je dodao da je tada osnovna formula političara, kada se govori o odgovornosti za rat i zločine, bila „plašimo se da osudimo naše kriminalce i da otkrijemo činjenice, to će učiniti Haški tribunal umesto nas, ali plašimo se međutim i onoga što će Haški tribunal zaključiti, pa ćemo ga istovremeno predstaviti kao neprijatelja, negirati činjenice do kojih dolazi i pokušati da ga diskreditujemo“.

Rezultat svega toga je da činjenice nikada nisu ni stigle do javnosti, poručio je Gordi i dodao da je deo celog tog procesa i odnos Srbije i Kosova, te da se promena retorike vezana za ovo pitanje može pratiti u „pisanju prorežimskih tabloida“ u Srbiji.

„Znaćemo da je sporazum između Srbije i Kosova blizu kada se tabloidi okrenu protiv crkve i (predsednika Republike Srpske Milorada) Dodika“, dodao je Gorid.