Bez značajnijeg rasta prinosa u evrozoni

Tržišta obveznica u Centralnoj i Istočnoj Evropi (CIE) suočila su se u drugom kvartalu sa još jednim talasom promena stopa.

Osim toga, ne samo da su se prinosi povećali, već su i valute oslabile. Učinak obveznica u lokalnoj valuti bio je duboko u negativnoj zoni i iznosio je – 4,3 odsto. Samo je Hrvatska uspela da izbegne negativan učinak svojih petogodišnjih obveznica u lokalnoj valuti (mereno u evrima) delimično zahvaljujući i tome što je kuna bila podržana snažnom sezonskom potražnjom. Program kupovine državnih obveznica Evropske centralne banke bliži se kraju – do septembra bi neto kupovina trebalo da dostigne nivo od 30 milijardi evra i 15 milijardi evra do kraja godine.

Polazeći od pretpostavke da ECB neće pre septembra 2019. godine da podiže kamatne stope ne bi trebalo očekivati ni značajniji rast prinosa u evrozoni. Ove konstatacije izrečene su u najnovijem izveštaju Erste grupe. Ističe se, takođe, da su u Hrvatskoj, Rumuniji i Poljskoj, gotovinske rezerve veoma blizu preostalih bruto potreba za finansiranjem. Slovenija ima najveću količinu gotovinskih rezervi, koja znatno premašuje limit potreba za finansiranjem, mada i Češka Republika može da se pohvali značajnom gotovinskom rezervom. U Srbiji, Hrvatskoj ili Poljskoj, obveznice u lokalnoj valuti sa dužim periodom dospeća nisu se mnogo promenile u drugom kvartalu, dok je u Češkoj došlo do umerenog povećanja prinosa.

Prema oceni analitičara Erste grupe aktivnosti u vezi sa emitovanjem obveznica u drugom kvartalu 2018. uglavnom su bile usmerene ka zanavljanju hartija u lokalnoj valuti (45 milijardi dinara u HoV u lokalnoj valuti naspram 23 milijarde dinara u HoV izraženih u evrima). Osim toga, bilo je zanimljivo i izdavanje evroobveznica zbog uvođenja nove sedmogodišnje HoV, što je dodalo još jednu tačku na krivoj prinosa u evrima. Tako je, recimo, Uprava za dug Srbije ponudila na aukciji 100 miliona evra i prihvatila ponude u iznosu od 65 miliona evra, uz prinos od 2,5 procenta. Kad je reč o trećem kvartalu kalendar aukcija pokazuje da će se Uprava za dug fokusirati samo na reotvaranja petogodišnjih (do 27 milijardi dinara) i desetogodišnjih (do 18 milijardi dinara) hartija od vrednosti u lokalnoj valuti. „Sudeći prema profilu dospeća u narednom periodu akcenat će biti stavljen na zanavljanje hartija izraženih u evrima.

Očekujemo, takođe, da će deo refinansiranja biti ostvaren kroz aukcije u lokalnoj valuti, pošto se Uprava za dug fokusirala na ublažavanje deviznih rizika. Što se tiče aktivnosti na međunarodnim tržištima duga, plan budžeta za 2018. predviđa izdavanje evroobveznica, s obzirom na to da jedna milijarda obveznica u dolarima iz 2013. dospeva u decembru. Ali imajući u vidu relativno veliku gotovinsku rezervu, budžetski suficit i manje povoljna kretanja na međunarodnim tržištima, ne bismo isključili mogućnost da Srbija i ove godine preskoči emisiju evroobveznica“, procenjuju analitičari.

Na strani potražnje, očekuje se da se interesovanje stranih investitora zadrži na visokom nivou, naročito imajući u vidu još uvek atraktivne prinose na domaće i međunarodne HoV, praćene stabilnom inflacijom, povoljnijim fiskalnim rezultatima i pozitivnim reakcijama agencija za kreditni rejting. „Nakon što je Narodna banka Srbije, u junu, snizila referentnu stopu na tri odsto, očekujemo da će kreatori monetarne politike do kraja godine ostati uzdržani, utoliko pre što prognoziramo postepeni rast inflacije, usled snažnijeg pritiska faktora na strani potražnje, reč je pre svega o ubrzanju ekonomske aktivnosti, kao i na strani ponude (pritisak na zarade). Takođe, kretanja na deviznom tržištu pokazuju da su u ovom trenutku valutne intervencije dovoljne za obuzdavanje pritisaka u pravcu apresijacije dinara“, procenjuju analitičari Erste grupe.

Što se tiče drugih faktora, u izveštaju se, kao najvažniji momenat u 2018, ističe dogovor o davanju Beogradskog aerodroma u koncesiju na 25 godina, koji bi Srbiji trebalo da donese do 1,5 milijardi evra. Od toga bi država, već u septembru ove godine, mogla da dobije oko 417 miliona evra avansne uplate i još pet do 16 miliona evra godišnje kroz naknade.