Turska će predstaviti novi ekonomski model nakon rekordnog pada lire

Turska lira, koja je pala za oko 30 odsto od početka godine, pala je danas na 5,47 za jedan dolar, prenosi Al Jazeera Balkans.

Vlada Turske saopštila je da će predstaviti „novi ekonomski model“ pošto je turska valuta pala na novi rekordno niski nivo sa zabrinutošću oko politike predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i spora sa SAD-om.

Lira, koja je pala za oko 30 odsto od početka godine, pala je danas na 5,47 za jedan dolar.

Pad valute je usledio sa vestima da sastanak na visokom nivou u Vašingtonu zvaničnika Turske i SAD-a o zatvorenom američkom svešteniku nije doneo rešenje. Zbog zatvaranja sveštenika Vašington je uveo sankcije dvojici turskih ministara i upozorio na mogućnost dodatnih kaznenih mera.

To se nadovezalo na zabrinutost oko nezavisnosti centralne banke. Erdogan želi da banka zadrži niske kamatne stope kako bi podstakla privredni rast, ali nezavisni ekonomisti ocenjuju da bi kamate trebalo da budu povećane kako bi se obuzdala inflacija.

Turska finansira veći deo svog privrednog rasta stranim investicijama, zbog čega je posebno osetljiva na pad lire. Slabija valuta smanjuje zarade stranim investitorima koji bi mogli povući novac i time pojačati pad lire što može dovesti do finansijske nestabilnosti.

U tom slučaju Turska bi mogla tražiti finansijsku pomoć od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) ili ograničiti iznošenje novca iz zemlje. Pošto je pomoć MMF-a uslovljena, analitičari ocenjuju da bi Erdogan mogao biti skloniji pokušaju da kontroliše iznošenje novca.

Ministar finansija Berat Albayrak, koji je Erdoganov zet, predstaviće obrise novog ekonomskog modela, saopštilo je to ministarstvo.

U saopštenju se navodi da bi inflacija, sada na 16 posto, mogla opet biti jednocifrena i da bi deficit u bilansu tekućih transakcija mogao biti smanjen sa sadašnjih 5,5 odsto BDP-a na četiri odsto. Nije objašnjeno kako će se to postići.

Turski i američki zvaničnici razmatrali su jučer slučaj svećenika Andrewa Brunsona, kao i sankcije, kako bi se ojačao spor saveznika u okviru NATO-a.

Brunsonu se sudi za špijunažu i po optužnicama povezane s terorizmom u vezi s pokušajem državnog udara 2016. godine, što on i vlada SAD oštro negiraju. Vašington je više puta tražio puštanje Brunsona.

Erdogan je ranije povezivao Bransonov povratak u SAD s izručenjem turskog propovednika Fetulaha Gulena kojeg turska vlada smatra odgovornim za pokušaj puča.