„Male šanse da će svedočenje bivšeg advokata dovesti do smene Trampa“

Svedočenje bivšeg Trampovog advokata u SAD je već ocenjeno kao drugi Votergejt. Ali nemački politikolog Kristijan Lamert u intervjuu za DW kaže da ove optužbe ni izbliza nisu dovoljne da se smeni predsednik, piše Dojče Vele (DW).

DW: Od početka mandata nijedan skandal nije naškodio Donaldu Trampu. Sada je njegov bivši advokat Majkl Koen pod zakletvom tvrdio da mu je Tramp naložio da tokom kampanje plati ćutnju dve žene koje su navodno imale afere sa Trampom i tako proneveri sumu u vrednosti od 130.000 evra od novca za kampanju. Da li je to drugi Votergejt, kako govore neke demokrate?

Kristijan Lamert: Ne. To pokazuje iskustvo iz predizborne kampanje. Kada je u javnost procureo tonski snimak Trampa iz autobusa pa je postalo jasno kako govori o ženama, i tada se govorilo da je to kraj njegove kampanje. Ali nije bio kraj. I tokom mandata se desilo štošta zbog čega smo čuli da je Tramp prešao crvenu liniju. Ali ta crvena linija se stalno pomera dalje, postala je pokretni cilj. Zato je teško proceniti kada Tramp zaista prelazi tu crvenu liniju.

Razlika u odnosu na druge skandale je ipak što svedočenje Majkla Koena može Trampa da dovede u pravni problem.

Za to bi moralo još ponešto da se desi. Ilegalna upotreba 130.000 evra u kampanji je u SAD još uvek minorni prekršaj, niko zbog toga ne može odvesti aktualnog predsednika na sud. Postoji praksa koju je sedamdesetih uvelo Ministarstvo pravosuđa, a potvrđena je 2000. godine da predsednika treba štititi od takvih procesa jer oni mogu biti strategija opozicije da ga blokira. Kako je sada pravni postupak protiv Trampa malo verovatan, mnogi se nadaju da će se otkriti još nešto kako bi Kongres pokrenuo postupak za opoziv predsednika.

Mislite da samim presudama protiv Koena i Teampovog bivšeg šefa kampanje Pola Menaforta postupak impičmenta nije postao verovatniji?

Uvek treba imati na umu da impičment nije pravni, već pre svega politički postupak. Pitanje je da li su Republikanci, koji još imaju većinu u Predstavničkom domu Kongresa, voljni da sada pokreću takav postupak. U novembru su izbori za Kongres i pitanje je da li Trampa posmatraju kao opterećenje ili pomoć za uspešni izborni rezultat. U partiji čak postoje razmatranja da se na izbore ode u stanju nesigurnosti pa da, ako se izgubi većina u Predstavničkom domu, onda Demokrate ako žele pokrenu postupak za opoziv predsednika.

Da li je to realno?

Izgledi da takav postupak uspe su veoma mali – u istoriji SAD još nijedan impičment nije uspeo do kraja. Ako bi postupak propao, Tramp bi od toga mogao možda da profitira i onda bi Republikanci ojačani išli na predsedničke izbore 2020. godine. Zato ne verujem da će Republikanci u skorije vreme pustiti Trampa niz vodu. To sve, naravno, pod uslovom da se ne sazna da je tokom predsedničke kampanje bilo ciljanih sastanaka sa emisarima ruskih vlasti za koje je Tramp znao ili čak bio prisutan. To bi smesta promenilo diskurs i stavilo Trampa pod ogroman pritisak. Tada bi on, mislim, radije sam odstupio nego da ide kroz postupak za opoziv.

Rekli ste da Koenova izjava još nije pravno opasna za Trampa. Mnogi smatraju da će Koen istražiteljima dati još informacija.

On je ipak bio njegov lični advokat. Istražitelji su zaplenili nebrojene dokumente i ocenili ih relevatnim, deo verovatno tek treba da se analizira. Koen je pre nekog vremena izjavio da mu je porodica važnija od Trampa. To je bio prvi signal da će okrenuti leđa predsedniku. To što je Koen prvi koji eksplicitno tvrdi da mu je Tramp da uputstvo da plati porno-glumicu i Plejboj-devojku pokazuje da je Koen i te kako spreman da svedoči protiv Trampa. A on zna još toga.

*Kristijan Lamert, 1969, predaje unutrašnju politiku Severne Amerike na Institutu Džon F. Kenedi na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Lamert je i istraživač Centra za istraživanje Severne Amerike na Geteovom univerzitetu u Frankfurtu.