Hrvatsko udruženje poslodavaca: Tražimo prave reforme, stanje u ekonomiji je dramatično

Stanje u hrvatskoj ekonomiji je dramatično, nedostatak radne snage je ogroman i sve više ugrožava dalji razvoj zemlje, a preti i opstanku brojnih kompanija.

Zbog toga Hrvatsko udruženje poslodavaca od Vlade traži da se konačno primi reformi i omogući poslodavcima normalno poslovanje, poruka je koju su čelnici krovnog udruženja hrvatskih poslodavaca poslali javnosti. 

„Situacija je došla do grla. Ove reforme koje se najavljuju nisu reforme, nego samo određene promene, one neće omogućiti zadržavanje radne snage niti će plate zbog njih rasti. Reformi u Hrvatskoj nema“, poručila je Gordana Deranja, predsednica HUP-a. 

Dodala je kako posla u Hrvatskoj ima više nego ikada, ali neka ko da ih radi. To znači, požalili su se poslodavci, da će morati odustajati od pojedinih poslova, a da bi mnogi zbog toga mogli završiti i u bankrotu, a posledice će osetiti i državna blagajna u koju će se slivati manje prihoda. 

Problem s radnom snagom dodatno komplikuje otvaranje tržišta rada susedne Slovenije, a 2020. i Austrije. Već sada, istakao je Zdravko Jelčić iz požeškog Spin Valisa, jedne od perjanica hrvatske drvne industrije, ta kompanija mesečno ostaje bez u proseku pet radnika, koji odlaze da rade u inostranstvo. 

Franjo Turek, predsednik HUP-ovog Udruženja metalne industrije, požalio se na sporost birokratije prilikom uvoza radnika, dok je Tihomir Premužak, predsednik HUP-ove podružnice Varaždin, istakao da je nekome ko živi na severozapadu Hrvatske praktično svejedno putuje li na posao u Zagreb ili Maribor jer su im oba grada manje-više jednako udaljena. 

Izlaz iz slepe ulice poslodavci vide u poreskom rasterećenju za, na primer, 13. platu i topli obrok, što bi poslodavcima omogućilo povećanje plata njihovim radnicima, kao i u liberalizaciji tržišta rada, odnosno slobodnom uvozu radne snage iz inostranstva u zavisnosti od potreba poslodavaca. 

Dugoročno rešenje, pak, leži u pokretanju reformi koje bi smanjile upravni aparat i birokratizovanost, te sporost u donošenju odluka.