Da li se iza brutalnog ubistva Džamala Kašogija krije borba oko nafte?

Brutalno ubistvo Džamala Kašogija traži odgovore. Ko ga je naručio i hoće li imati kaznu? To treba da pokaže istraga, ali ono šta se krije iza svega je nafta.

Predsednik SAD Donald Tramp namerava da iskoristi nastalu situaciju sa ubistvom novinara kao instrument za pritisak na saudijsku stranu zarad povećanja obima isporuka američkog naoružanja, ali i kao adut protiv Irana, ocenjuje turski ekspert za pitanja vojne strategije i penzionisani brigadni general Naim Babiroglu, piše Sputnjik.

Ubrzo pošto je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u Parlamentu u Ankari izjavio da postoje snažni dokazi da se ubistvo saudijskog novinara Džamala Hašogija u Konzulatu Saudijske Arabije u Istanbulu dogodilo kao rezultat prethodno planirane operacije, oglasile su se i saudijske vlasti. Oni su saopštili da će pozvati na odgovornost sve krivce za ubistvo novinara, „ko god da su oni“.

Prema rečima Nemanje Starovića, istoričara i dobrog poznavaoca prilika na Bliskom istoku, jasno je da je svetska javnost prilično uznemirena zbog ubistva Hašogija, što stvara određeni pritisak na vlade zapadnih zemalja, a pre svega na Sjedinjene Američke Države.

„Verujem da će nastup predsednika Erdogana dodatno pojačati pritisak na zapadne zemlje da se jasnije odrede prema čitavom slučaju i da ishoduju ozbiljnije posledice po režim u Rijadu. Naravno, pitanje za milion dolara je da li će američki predsednik Donald Tramp prekinuti svoje intenzivne političke veze i odnose sa režimom u Rijadu, konkretno sa kraljem Salmanom i njegovim sinom Muhamedom bin Salmanom, ali će govor turskog predsednika sasvim sigurno osnažiti pritisak pod kojim se Bela kuća trenutno nalazi“, ukazuje Starović.

Naim Babiroglu, ekspert za pitanja vojne strategije, penzionisani brigadni general vojnih snaga Turske i predavač na Univerzitetu Ajdin u Istambulu, uveren je da SAD neće uvoditi sankcije Saudijskoj Arabiji zbog slučaja Hašogija.

Štaviše, on smatra da Tramp namerava da iskoristi nastalu situaciju kao instrument za pritisak na saudijsku stranu zarad povećanja obima isporuka američkog naoružanja, ali i kao adut protiv Irana.

„Veliki značaj ima novi paket antiiranskih sankcija koje stupaju na snagu 4. novembra. U uslovima kada SAD uvode ograničenja na trgovinu iranskom naftom neophodno je da izvoz Irana bude pokriven na račun druge strane, pošto se mora izbeći svetska naftna kriza i povećanje cena nafte. S tim u vezi, SAD su zatražile od Saudijske Arabije da povećaju proizvodnju nafte za oko dva miliona barela dnevno. Do ovog trenutka Saudijska Arabija nije pristajala na taj zahtev Vašingtona, jer bi to uticalo na pad cena nafte, što, naravno, nije u interesu Rijada“, kaže Babiroglu.

U aktuelnoj situaciji, smatra general, američka administracija bi mogla da iskoristi Hašogijevu smrt kao instrument pritiska na Saudijce po ovom pitanju. Turski ekspert smatra da se saudijski princ Salman neće protiviti zahtevima Vašingtona i da će dve strane, na kraju, postići kompromis.

„Međutim, ako bi Salman ipak izrazio neslaganje po ovom pitanju, mogla bi da dođe na red i priča o smeni naslednika saudijske monarhije, a kao što je poznato, mnogo prinčeva tamo čega u redu za vlast“, podseća Babiroglu.

Šef Sektora za islamske studije u moskovskom Institutu za inovativni razvoj Kiril Semjonov saglasan je da će Turska i EU vršiti pritisak na SAD, ali veruje da taj pritisak neće biti dovoljno jak da Vašington uvede sankcije Saudijskoj Arabiji.

„Mislim da će sve ostati na nivou retorike, jer nisam siguran da će sankcije protiv Saudijske Arabije uvesti i sama EU. To bi to negativno uticalo na investicionu klimu i dovelo do preispitivanja određenih sporazuma. Takođe, mislim da će Evropa i Amerika sada radije sarađivati sa drugim članovima kraljevske porodice, nego sa prestolonaslednikom Muhamedom bin Salmanom. Naime, već postoji određeno razočarenje u Bin Salmana kao reformatora, a on se sada doživljava kao despot koji pokušava da uzurpira vlast u zemlji i koji na bilo kakvu vrstu kritike odgovara represijama. Mislim da će sada Rijad biti izložen pritisku da Saudijska Arabija imenuje drugog prestolonaslednika“, ocenjuje Semjonov.

On dodaje da u svakom slučaju treba sačekati završetak istrage.

„Saudijskoj Arabiji je za sada pošlo za rukom da izbegne ovu temu, a Rijad je svu odgovornost prebacio na tajne službe. Predstavnici CIA će doći u Istanbul kako bi učestvovali u istrazi i to će na neki način pomoći Saudijcima da sačuvaju obraz pred međunarodnom zajednicom. Mislim da će krivci biti pronađeni, odnosno Saudijci će naći na koga da prebace odgovornost“, ocenjuje Semjonov.

Na pitanje da li se može očekivati da će odgovornima za ubistvo Hašogija zaista biti suđeno u Turskoj, kako je to predložio Erdogan, istoričar Nemanja Starović kaže da nije siguran da će saudijske vlasti izaći u susret tom zahtevu turskog predsednika, imajući u vidu veoma komplikovane odnose Rijada i Ankare i njihovo dugogodišnje rivalstvo.

„Međutim, sasvim je sigurno da će Turska, u političkom smislu, nastaviti da što više eksploatiše ’slučaj Hašogi‘, kako bi se predstavila kao konstruktivan i kredibilan partner u međunarodnoj zajednici“, zaključuje Starović za Sputnjik.