Kako se ove nedelje razročava većina štednih uloga, a kamate u bankama su i više nego simbolične, istraživali smo da li je berza dobra alternativa i koliko je isplativo trgovanje akcijama, kako se odlučiti koje kupiti i koje kompanije su ove godine imale najveći rast, piše Kamatica.
Iako ne postoji minimalna suma novca koju je potrebno izdvojiti za trgovanje akcijama, smatra se da
iznos između četiri i pet hiljada evra predstavlja donju granicu za dobro ulaganje, kako bi se minimizirali troškovi i ostavarila neka dobit.
Stručnjaci su saglasni u jednom, za početnike u investiranju najvažnije je da se drže velikih
kompanija sa dobrom istorijom poslovanja i plaćanja dividendi, a tek kasnije mogu da se eventualno
upuste u investiranje u rizičnije akcije.
„Trgovanje akcijama je zapravo trgovanje budućim očekivanjima poslovnih izgleda kompanije. Što
kompanija očekuje bolje poslovanje, akcije će imati veći potencijal za rast. Dugoročno posmatrano,
ukoliko kompanija ostvaruje bolje poslovanje, ima veće prihode i profite, rašće njena vrednost
odnosno, vrednost njenih akcija. Dakle, osnovni indikator uspešnosti poslovanja kompanije jeste
njena sposobnost da tokom vremena uvećava profite, koji će pre ili kasnije biti pretočeni u
dividende koje će pripasti akcionarima“, za finansijski portal Kamaticu objašnjava Nenad Gujaničić iz
brokerske kuće Momentum.
Provizija Brokera, Berze, Centralnog registra i banke se u procesu saldiranja automatskiisplaćuje sa namenskog računa za kupovinu akcija.
Investitori koji su početkom ove godine kupovali akcije aerodroma Nikola Tesla najbolje su zaradili, pošto su akcije ove kompanije porasle za čak 12 procenata, a od trenutka kada je raspisan tender za izbor
koncesionara, početkom prošle godine, za više od 50 odsto. Stručnjaci to objašnjavaju činjenicom
da su početkom godine objavljeni finansijski uslovi koncesionog ugovora koji su bili iznad očekivanja
investitora.
Dvocifren rast vrednosti akcija ove godine je domaćem tržištu zabeležio aerodrom, dok su na
inostranim berzama veliki rast ostvarile tehnološke kompanije.
„Najbolji učinak na stranim berzama imale su tehnološke kompanije od kojih su neke poput
Amazona i Majkrosofta porasle visokim dvocifrenim stopama. Amazon je zabeležio rast od 38, a Majkrosoft 25 odsto. Glavni razlog velikog skoka akcija iz ovog sektora jeste nastavak snažnog
trenda digitalizacije koji traje godinama“, kaže Gujaničić.
Buduće investitore koji žele novac da ulažu u inostrane akcije treba da ohrabri je činjenica da je
procedura ista kao i pri kupovinu i prodaji akcija na domaćem tržištu. Neophodno je naći brokersku
kuću, odnosno berzanskog posrednika, koja ima otvorene kanale ka svetskim berzama, a po
potpisivanju ugovora, deponuje se novac u stranoj valuti i ispostavlja nalog za kupovinu akcija.
Pored tehničkog dela koji se ne razlikuje, i porez koji se plaća je isti. Pa je tako porez na kapitalnu
dobit (razlika između prodajne i nabavne cene) koju domaći investitori plaćaju 15 procenata i ona
se plaća na polugodišnjem nivou, stim da su vlasnici akcija koji ih drže preko 10 godina oslobođeni
plaćanja ovog poreza. Dok kada je reč o kupovini akcija na svetskim berzama sa većinom zemalja
imamo potpisan sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pa se tako porez plaća kod nas –
dakle isto iznosi 15 odsto, dodaju iz Kamatice.
