Nijedna država se nije tako brzo uzdizala i izbavljala toliko mnogo ljudi iz siromaštva kao što je slučaj sa Kinom u proteklih 30 godina.
Najveći simbol uspeha Kine predstavlja volja njenih lidera da revidiraju ekonomski model države kada je potrebno, uprkos protivljenju moćnih interesnih grupa.
Sada, dok Kina sprovodi drugu seriju suštinskih reformi, takvi interesi ponovo pokazuju otpor, pa se postavlja pitanje mogu li reformatori ponovo da trijumfuju?
Da bi se pronašao odgovor neophodno je imati na umu činjenicu da će sprovođenjem reformi biti ne samo rekonstruisana ekonomija već će se izmeniti i interesi koji će oblikovati buduće reforme i odrediti da li će biti moguće da se glavni ciljevi ostvare u narednom periodu.
U trenutku kada inicijative pokrenute na najvišim državnom nivou, poput vladine kampanje širokih razmera koja se vodi protiv korupcije, izazivaju veliku pažnju javnosti, najveći izazov s kojim se suočava Kina odnosi se zapravo na uloge države i tržišta.
Kada je pre više od tri decenije Kina pokrenula reforme, pravac je bio jasan – bilo je potrebno da tržište odigra znatno veću ulogu u raspodeli resursa, što se i dogodilo, s obzirom na to da privatni sektor danas ima veći značaj nego u prošlosti. Takođe, duboko je ukorenjeno gledište da bi tržište trebalo da odigra, kako to zvaničnici zovu, „odlučnu ulogu“ u mnogim sektorima u kojima dominiraju kompanije u državnom vlasništvu.
Ipak, ostaje pitanje šta je uloga tržišta i države u drugim domenima, i, uopšteno govoreći, u ekonomiji?
Mnogi od problema koji potresaju Kinu posledica su velikog uticaja tržišta i nedovoljnog uticaja vlade. Ili, drukčije rečeno, iako vlada nedvosmisleno radi mnoge stvari koje ne bi trebalo, ona ne preduzima sve korake koji su nužni. Ilustracije radi, sve veće zagađenje životne sredine predstavlja pretnju za standard stanovništva, a razlike u zaradama i bogatstvu sve više podsećaju na situaciju u Sjedinjenim Državama, dok korupcija podjednako prožima javne institucije i privatni sektor.
Svi navedeni faktori podrivaju poverenje građana u društvo i vladu, što je naročito izraženo u domenu bezbednosti hrane. Takvi problemi mogu da se prodube, imajući u vidu nastojanje Kine da osnaži sektor usluga i pospeši potrošnju domaćinstava, dok se manje pažnje poklanja jačanju ekonomije kroz podsticanje izvoza.
Zasigurno, potrebno je podsticati javnu potrošnju, ali usvajanje materijalističkih principa svojstvenim Sjedinjenim Državama predstavljalo bi katastrofu ne samo za Kinu već i za ovu planetu. Između ostalog, kvalitet vazduha u Kini već ugrožava živote ljudi, a globalno zagrevanje izazvano povećanjem nivoa štetnih gasova u toj državi predstavljalo bi opasnost za ceo svet.
Stoga, postoji bolja strategija. Za početak, životni standard Kineza bio bi unapređen ukoliko bi se izdvajala veća novčana sredstva za razvoj zdravstvenog i obrazovnog sistema, pri čemu bi kineska vlada trebalo da odigra vodeću ulogu.
Privatizovani zdravstveni sistem u SAD je skup, nedelotvoran i daje slabije rezultate u poređenju sa evropskim državama, što znači da Kina ne treba da ide u tom pravcu. U proteklih nekoliko godina kineska vlada je preduzela važne korake u obezbeđivanju osnovne zdravstvene nege stanovnicima seoskih područja, što su pojedini analitičari uporedili sa stanjem u Velikoj Britaniji.
Istovremeno, iako je Kina već ostvarila rezultate u sektoru usluga, potrebno je da pređe dug put u tom segmentu, zbog čega je neophodna pomoć države privatnicima. Na kraju, zbog ubrzane urbanizacije kineske vlasti moraju da se postaraju da u gradovima budu zadovoljeni ekološki standardi, obezbeđen efikasan javni prevoz, kao i da bude dovoljno škola, bolnica i parkova.
Krenuo bi iz Surdulice, Vlasinsko jezero nije modernizovano proteklih 30 g. ako ne i više. Pričao bi im kako ću „dovesti arape“ koji ce izgraditi jezero kako ce tu napraviti kompleks hotela dodao bi da će sigurno biti jedno 500.000 evra investicija. (arapi su tamo već kupili hotel), onda bi se spustio do Preševa i tu nagovestio da će biti izgrađen najlepši, najbolji auto put u rekordnom vremenu koji će povezati Srbiju, usput bi posetio najbliži prihvatni centar za migrante i pričao bi im kako je u Srbiji sjajno i da ne trebaju da idu u Eropu. Svratio bi do Kosovske Mitrovice gde bi rekao Srbima ne sme niko da vas bije. Srbija će vas štititi. Niko ne može da gazi Srbiju! Ovo je srpska zemlja. Onda bi otišao Novog Pazara i prodavao priču kako muslimanska zajednica veoma doprinosi Srbiji i njenom ugledu u svetu. Potom do Užica i tamo prošetao sa narodom i pričao im bajke za našu braću preko Drine kako ćemo ih štititi i nećemo pokleknutu pred pritiscima. Onda sledi tura Čačak – Kraljevo – Kragujevac. U Kragujevcu bi obišao „Mednu“ i tamo pričao kako je naša vojna industrija veoma napredovala i kako tu rade vredni ljudi, podigao bi spomenik(ploču) nastradalima u eksploziji. Potom sledi obilazak Aranđelovca i Smedereva. Smederevu mogu prodati bilo koju priču (Železara, Tvrđava, Dunav). Onda kreće sever Srbije, Vršac, Zrenjanin tu bi se zalagao za veće i bolja prava Rumuna i kako smo mi bratski narod. Onda sledi Subotica tu bih ponovo obišao migrante. Potom je na ruti Novi Sad, isto bi pričao o ekonomskom, kulturnom i političkom razvitku ovog grada. Svratio bih do S. Mitrovice i Šabca takođe bi ih upoznao sa planom ekonomskog razvitka Srbije. Na kraju bih završio u Beogradu gde bi pozvao sve penzionere da glasaju za mene kako bi ekonomske reforme uspele i kako bi ušli u EU (2100 godine) i kako ćemo onda imati bolji standard, i veće plate. I da je EU naš jedan jedini put kojim moramo ići.. nikola24993@hotmail.com