Poverenik Rodoljub Šabić, kome uskoro ističe mandat, kaže da sa te funkcije odlazi sa „prijatnim impresijama“, jer ostavlja instituciju na koju građani mogu da budu ponosni. S druge strane, kaže da mu je 2018. godina bila najteža, jer su se dešavale nedopustive stvari, poput one da ga neko sa skupštinske govornice naziva stranim špijunom.
„Odlazim sa ove funkcije s prijatnim impersijama. Kada počnete bez ičega, bez velike podrške, čak uz opstrukcije, ja mislim da je urađen dobar posao. Relevatni subjekti procenjuju da imaju instituciju na koju mogu da budu ponosni. I ja mislim da je urađen sjajan posao, odlazim zadovoljan“, rekao je Šabić u Novom danu.
Dodaje da, ako je bilo kritika, one su dolazile samo od vlasti.
„Instutucija Poverenika je državno telo, nema obaveze prema vladi, iako mnoge vlade imaju aspiracije da to telo učine zavisnim od nje. Na početku, to je bio ogroman profesionalni izazov, jer vam je neko dao šansu da napravite instituciju koju država nikad nije imala. Kroz ovih 14 godina sam shvatio da znači mnogo“, rekao je Šabić.
Prema njegovim rečima, puno vlada se smenilo u tom periodu, ali su se sve ponašale po istom principu.
„Dok su bile u opoziciji, sve su cenili rad Poverenika, a kad su došle na vlast, taj odnos se menjao. Posebno ova poslednja vlast, koja je na tu poziciju došla sa pričom o borbi protiv korupcije, ali se brzo izrodilo nešto drugo – nezapamćeni napadi na instituciju, a i na mene lično“, kazao je gost N1.
Pokušaji diskreditacije institucije Poverenika
Kako kaže, pretrpeo je poprilična broj ličnih napada, ali su, kako je rekao, za društvo mnogo opasniji napadi na instituciju.
„Različite su to stvari. Kada me napadaju da se bavim politikom, da podržavam opoziciju, a ja njima recimo kažem ‘Morate da razmatrate izveštaj Poverenika, jer to piše u zakonu, ne zato što ja to želim’, a vi to ne radite godinama“, kazao je Šabić.
Rekao je da se on dok je poverenik, ne bavi, niti se bavio politikom.
„Ja lično mislim da je to dimna zavesa, odličan način da se pažnja skrene s pitanja na koja je Poverenik ukazivao…Da se dešavaju neke loše stvari s javnim novcem, da se krše neki zakoni, a najlakše je diskreditovati instituciju koja ukazuje na to“, rekao je gost N1.
Takvo neodgovorno ponašanje, kaže, vodi u zabrinjavajućem pravcu.
„Dolazimo do toga da li mi treba pucati u čelo ili ne“, kaže Šabić ukazujući na pretnje koje je dobijao.
Svako treba da se bavi politikom, da se drugi ne bi bavili vama
O tome da li će se baviti politikom kada bude prestao da radi kao poverenik, Šabić kaže:
„Zavisi šta podrazumevate pod politikom. Ako podrazumevate to da javno napišete šta mislite o nečemu, kažete da vam neko krši zakone i Ustav, onda to znači da ću se baviti politikom…Ali da li ću osnovati stranku, formirati pokret, ili da ću biti lider opozicije, šta pišu ovih dana, to je nešto sasvim drugo“.
Kako kaže, pravo je svakog građanina da se bavi politikom.
„Treba se baviti politikom, da se politikom ne bi bavili drugi, zli ljudi, koji će se onda baviti vama“, naglasio je.
„Znam da su mnogi koji su bili u političkoj vlasti ovih godina bili nekada skromni, a sad su veoma bogati ljudi. Ja kada odem, moram da razmislim o egzistenciji svoje porodice, nisam još stekao uslove za penziju. Ja sam po vokaciji advokat, mislim da ću u budućnosti sarađivati s civilnim sektorom i baviti se ljudskim pravimo možda“, kazao je Šabić.
O tome ko bi mogao i trebalo da ga zameni na mestu Poverenika, Šabić kaže da on to ne može da precizira.
„Pitali su me mnogo puta to, ali ja nikada nisma bio određen…To je javan posao, ko će ga nastaviti, to nije moj ličan stav, to je važno pitanje za državu. Ja sam samo kandidovao kriterijume koji bi trebalo da se gledaju. Prvo, neko ko ima specifična znanja i iskustva – da jako dobro poznaje oblast zaštiti ljudskih prava. I drugi kriterijum je da ima nezavisnost u odnosu na političke stranke, ne u odnosu na jednu, nego na sve“, kazao je Šabić.
Zbog toga, dodaje, naslednika je najbolje tražiti „u kući“. Dodaje da trenutno u instituciji poverenika ima nekoliko ljudi s tim iskustvima.
Na pitanje da li misli da će tako i biti, Šabić kaže: „Ja znam zašto me to pitate, svedoci smo činjenica da se za rukovodioce tela koja bi po zakonu morala biti nezavisna, biraju ljudi koji su u vezi sa vladajućom strukturom“.
„Taj koncept da imamo nezavisne institucije koje vode ‘naši ljudi’ je potpuno iracionalan. Bolje da nemamo nikakve institucije, to košta građane novca…Bolje da je nemamo, nego da dovodimo partijske kadrove“, rekao je.
Trend „srozavanja prava“ u oblasti pristupa informacijama od javnog značaja
Šabić je ocenio i stanje u dve oblasti kojima se bavio Poverenik – slobodan pristup informacijama od javnog značaja, od 2005. godine, i zaštita ljudskih prava, od 2010. godine.
„U oblasti pristupa informacijama od javnog značaja, iako smo imali brojne probleme, iz godine u godinu je išlo bolje, uz angažman građana i novinara. Ta priča je išla, bilo je i dalje problema, ali je išlo. U jednom sam izveštaju rekao da imamo pozitivan proces u poslednje vreme, međutim, sada je trend srozavanja tog prava, U toku su izmene zakona o pristupu informacijama i ja mislim da će doći do ozbiljnog sužavanja tog prava, koja mislim, nisu u skladu sa Ustavom“, kaže Šabić.
Što se tiče zaštite podataka o ličnosti, kaže Šabić, tu je situacija dramatično loša.
„I što je nastrašnije, novi zakon je trijumf bahatog neznanja, ne da neće poboljšati situaciju, nego će doneti i čitav niz problema. U oproštajnom pismu ću vlastima reći da ovih osam meseci do početka primene tog zakona, najbolje iskoriste tako da – donesu nov zakon“, kaže poverenik.
Na pitanje koja je godina bila najteža, kaže:
„Prošle godine sam rekao 2017, a sada ću reći 2018. Ovo je bila najteža godina, ružna, jer kada dođete u situaciju u kojoj vas neko sa skupštinske govornice naziva stranim špijunom, čoveka koji je tri puta prošao bezbednosne provere, vi zapravo ismevate sopstvene vlasti, BIA, prosto je neobjašnjivo. Takvi neodgovosni ispadi su crtanje meta na čelo ljudi koji se paušalno diskvalifikuju“, kazao je Šabić.
„To su nedopustive stvari koje se stalno dešavaju“, zaključio je.
