Već dve godine Češka ima najmanju nezaposlenost u Evropi – jedva iznad dva odsto. Više je slobodnih radnih mesta nego ljudi bez posla. Kako su to Česi uspeli? I da li će savladati i prelazak na automatizovanu industriju?
Običan dan u češkom gradu Mlada Boleslav pedesetak kilometara od Praga. Svako na ulici izgleda zaposleno i užurbano. Mnogi sigurno žure u pogon Škode, nacionalnog prvaka industrije koji je značajno obeležio ovaj grad. Taj češki proizvođač automobila koji je 1991. postao deo nemačke grupe Folksvagen trenutno je jedan od najvećih poslodavaca u zemlji i daleko najvažnija kompanija kad je u pitanju doprinos BDP-u i izvozu. Ko želi da dokuči tajnu češkog buma zaposlenosti ne smete da zaobiđe Škodu. Srećemo se s Bogdanom Vojnarom iz kadrovske službe.
Govori nam da je u proteklih osam godina broj zaposlenih porastao za 40 odsto na oko 35.000 ljudi, uključujući i one na privremenom radu. To je podeljeno u tri pogona u Češkoj i logistički centar u blizini Mlade Boleslav. Zdravi industrijski temelji Pozitivna slika, međutim, nije očita samo u Škodi, kaže Vojnar. „Zapravo imamo punu zaposlenost u zemlji – nema drugog načina da opišem trenutnu situaciju. Tako je već mesecima, broj otvorenih radnih mesta nadilazi broj nezaposlenih.“
Češka ima najnižu stopu nezaposlenosti među 28 zemalja članica Evropske unije još od januara 2016. godine. Prošle jeseni je ta stopa iznosila tek 2,3 odsto. Neki bi mogli da prigovore da je statistika ružičasta, ali ona je potpuno u skladu sa takozvanom harmonizovanom stopom nezaposlenosti koja se meri prema standardima EU. Vojnar kaže da je jako tržište rada u prvoj liniji nastalo na industrijskim temeljima i zdravoj ponudi kvalifikovanih radnika. To mišljenje deli i Havijer Kolato, stručnjak za Češku u agenciji za ekonomske analize i prognoze FocusEconomics. On posebno misli na snagu češkog proizvodnog sektora. „Iza zdravog nastupa se krije rastuća automobilska industrija koja je bila ključni motor za rast ekonomije te je pomogla da se učvrsti tržište rada“, kaže Kolato za DW. Strani kapital je nedvosmisleno pomogao češkoj ekonomiji jer relativno niske plate privlače investitore. „Prosečni troškovi rada u toj zemlji u 2017. su iznosili 11,30 evra na sat, a to je ispod proseka EU od 26,80 evra“, podseća Kolato.
Niže plate nisu ključ
Relativno niske plate, međutim, nisu glavni faktor za privredni uspeh Češke. Plate u Bugarskoj, Mađarskoj i Poljskoj su niže, dok su u Češkoj u poslednje vreme čak rasle. Uprkos tome je, u poređenju sa brojem stanovnika, češki proizvodni sektor veći nego bilo gde u Evropskoj uniji. Ova nacija koja broji nešto više od deset miliona ljudi trećinu svih radnih mesta ima upravo u proizvodnji. No, hoće li stvari ostati tako dobre? Prema podacima iz aktualne Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Češka se suočava sa najvećim rizikom gubitka radnih mesta zbog automatizacije u EU.
Taj rizik deli i susedna Slovačka koja takođe ima fabrički orijentisanu ekonomiju. Napredna robotizacija i automatizacija će nužno zahvatiti i Škodu. Bogdan Vojnar navodi da je taj proizvođač automobila usred procesa dodatne obuke svojih radnika kako bi se učinili konkurentnim za buduće izazove. Škoda Auto ima dugu tradiciju na polju dualnog obrazovanja u preduzeću. „Naš centar za zanatsku izobrazbu postoji duže od 90 godina. Takođe smo osnovali svoj univerzitet i imamo saradnju sa raznim stranim univerzitetima“, kaže Vojnar. Dodaje, međutim, da bi Češka bila više orijentisana prema tehnologiji da se taj pristup primenio odmah nakon Plišane revolucije.
Ostaje da se vidi kako će radnici u drugim češkim kompanijama biti sposobni da savladaju izazove, uključujući sve veću robotizaciju i veštačku inteligenciju. Takođe, pitanje je da li će obrazovni sistem biti sposoban da na vreme obuči ljude za novo tržište rada. Dok neki ekonomisti sumnjaju u fleksibilnost češkog obrazovanja, ipak su optimistični da neće doći do velikog odumiranja radnih mesta. To mišljenje zastupa i Danijel Minh iz trusta mozgova CERGE: „Nerazvijeni privatni uslužni sektor u zemlji će verojatno imati mesta za radnike iz proizvodnog sektora. I dok velika koncentracija na auto-industriju krije rizike, to ujedno predstavlja sponu s modernim tehnologijama koje je inače teško adaptirati u zemljama bez industrijskih tradicija.“ Spoj tradicije i modernog dizajna Bogdan Vojnar kaže da su ljudi u njegovoj zemlji uvek bili fleksibilni i otvoreni za nove tehnologije i trendove. Dodaje i da je oduševljen buđenjem poznate domaće industrije kristalnog stakla.
Ta industrija je oživela nakon dugog razdoblja recesije kada je naučila da kombinuje vekovne tradicije s modernim zahtevima u dizajnu i ukusu. Kompanije u tim i drugim sektorima su u velikoj meri doprinele ovom ekonomskom čudu. A možemo to opisati i Škodinim sloganom da je ono što je Češka uspela u proteklih godina „Simply Clever“ – „jednostavno pametno“.
