(FOTO) Evo zašto građani protestuju protiv izgradnje minihidroelektrana

Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dokumentovao je fotografijama zašto građani godinama protestuju protiv izgradnje malih hidroelektrana (MHE), kako one utiču na prirodu i kvalitet života i kome pripada profit iz ovog posla. 

Cins podseća na najpoznatiji slučaj Desimira Stojanova, predsednika Mesne zajednice Rakita na jugoistoku Srbije, koji je krajem maja stajao na potpornom zidu Rakitske reke i pretio da će da skoči. Na radikalan čin ga je naterao dolazak policajaca, sa namerom da ga uhapse zbog ometanja radova na izgradnji male hidroelektrane Rakita.

Kako piše CINS, pri izgradnji malih hidroelektrana na Jošaničkoj reci, na jugu Srbije, radnici su dozerima, mašinama sličnim bagerima, čupali i lomili vegetaciju oko reke. Time su ugrozili ceo ekosistem.

Ulje i ostali derivati nafte koji su se izlivali po tlu, kao i mestimično izlivanje betona, ugrozili su opstanak vodozemaca. Zamućenost vode je negativno uticala na mlađ i ikru potočne pastrmke.

Suočena sa zahtevima Energetske zajednice da poveća udeo električne energije dobijene iz obnovljivih izvora, vlast u Srbiji godinama podstiče privatnike da investiraju u takve izvore, uključujući biznis malih hidroelektrana.

Investitori koji su izgradili male hidroelektrane i tako od Ministarstva energetike dobili status povlašćenog proizvođača električne energije, profitiraju tako što država od njih otkupljuje struju po unapred određenim cenama, višim od tržišnih. Novac za otkup dolazi od građana Srbije, kojima su posebnom naknadom uvećani računi za struju.

Prema podacima do kojih je došao CINS, u prethodnih šest godina investitorima je isplaćeno 83,2 miliona evra, od čega najviše državnoj Elektroprivredi Srbije, ali i firmama investitora povezanih sa vlašću. Među njima je Nikola Petrović, nekadašnji direktor državnog preduzeća Elektromreža Srbije i kum predsednika Srbije, Aleksandra Vučića.

PROČITAJTE JOŠ: DEKAN ŠUMARSKOG FAKULTETA: U EVROPI REKE NISU GURNUTE U CEVI