Svaki drugi prijavljeni radnik u srpskoj privredi, nije prijavljen na ukupan iznos plate, dok čak svaki treći radi neprijavljeno.
Ovo je pokazalo najnovije istraživanje koje su sproveli Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i američki USAID.
„Svaki treći poslodavac je u anketi priznao da bar deo novca isplaćuje u gotovom“, izjavio je Predrag Kurčubić, predstavnik agencije Ipsos stratedžik marketing, koji je za potrebe NALEDA spoveo istraživanje na uzorku od 250 preduzeća.
Programski direktor te organizacije Jelena Bojović podsetila je da je ovo drugo po redu istraživanje NALEDA o stavovima privrede o sivoj ekonomiji, i da je u oba istraživanja bio visok procenat privrednika koji su rekli da zbog sive ekonomije moraju da otpuštaju radnike i da im smanjuju plate.
„U prethodnom istraživanju to je izjavio svaki drugi privrednik, a u najnovijem, tako se izjasnilo 28 odsto ispitanik. Procenat je svakako visok“, rekla je Bojović.
Rezultati su pokazali i da privreda ne veruje da će firme koje posluju mimo zakona trpeti sankcije. Samo tri od 10 privrednika veruje da će preduzeća koja posluju u sivoj zoni biti otkrivena, svaki peti misli da će to preduzeće biti kažnjeno.
Privrednici su u visokom procentu (70 odsto) istakli da postojanje sive ekonomije nije opravdano, a ohrabruje i podatak da se povećao udeo onih koji tvrde da je država odlučna da se izbori sa ovim problemom koji je sa 42 odsto u prvom porastao na 48 odsto u drugom istraživanju.
„Nepoverenje u sistem sankcionisanja doprinelo je da procenat onih koji ne bi prijavili nelojalnu konkurenciju ostane gotovo nepromenjen. Svaki drugi privrednik smatra da to nije njegov posao već posao državnih institucija“, rečeno je na današnjem predstavljanju istraživanja.
Kada je reč o odnosu sa inspekcijama, 52 odsto anketiranih imaju zamerke na rad inspektora. Svaki drugi privrednik ocenio je da inspektori kontrolišu samo male kompanije, koje nemaju finansijsku moć ili politicku zaštitu. Na drugom mestu liste zamerki je podmitljivost, a trece mesto dele neobučenost i nekoordinisanost inspektora u smislu čestih poseta jednoj firmi, dok nema nijedne kod konkurencije.
Govoreći o birokratiji, Kurčubić je rekao da je primetno da su privrednici najmanje zadovoljni šalterima sa kojima se najčešće sreću iako na njima ne provode najviše vremena, kao što su šalteri banaka, RFZO-a, Poreske uprave, katastra.
Oni su istakli da najduže cekaju na šalterima katastra , 35,8 minuta, u sudovima 34,3 minuta, Fonda PIO 34,2 minuta, zatim policije – 33,6 minuta i RFZO 32,3 minua. Najmanje se čeka na šalterima banaka – 14,5 minuta, Pošte – 15,6 minuta, zatim APR-a 16 minuta i lokalnih samouprava – 16,8 minuta.
Kako se pokazalo, privreda bi na prvo mesto liste prioriteta Vlade Srbije stavila suzbijanje sive ekonomije, a pojedini su u vrh liste svrstali smanjenje poreza i doprinosa, kao i reformu javnog sektora.
Promena koju su pozitivno ocenili u odnosu na prethodnu anketu jeste uklanjanje restriktivnih pravila zapošljavanja usled izmena Zakona o radu.
Koja makljaža o budućnosti RTB Bor i to iz iste kuhinje? RTB Bor se privatizuje više od deset godina, a dok država upumpava godišnje više od sto miliona evra, a ta suma i još znane i neznane završavaju po nepoznatoj trajektoriji u nečije džepove i stanove, a još afere oko bakra i vode, zlata, zlatni mulj i pare sve u muljavini, neće se privatizacija obistiniti. To je našim političarima i njihovoj okolini „zlatna koka“. Još čorba da bude gušća, neki bliski čelniku RTB Bor su klečali i puzali pred kinezima, rusi polomiše noge jureći kupovinu kombinata bakra, pa čak nađoše i srpskog zeta kao interesent, mada nakon dana objavljivanja, on je to demantovao. Aktivnosti o privatizacije RTB Bor se ponavljaju jednom godišnje. Sadašnja manipulativna saopštenja zagovaranja ekstrem-maksimum će dostići marta meseca 2018. I sve što se događalo ove godine, bez promene, desiće se i sledeće. Sve dok Spaskovski vedri i oblači, a pdržavan zdušno od vodećih ljudi niti će se prodati RTB Bor, niti ima hrabrosti neko da ga kupi. Ipak nađen je spasilac, narod Srbije.