Digitalna eksplozija u budžetu za 2020. godinu

Budžetom Srbije za 2020. godinu značajne investicije se predviđaju za „digitalizaciju“, posebno kada se imaju u vidu prethodne godine, navodi se u analizi budžeta objavljenoj u  štampanom izdanju Nove ekonomije br.66. 

Posebno je problematičan famozni Data centar koji se gradi u Kragujevcu za koji će se izdvojiti 40 miliona evra u naredne 3 godine. Opravdanje za toliku megalomaniju nema; za te pare mogao bi se izgraditi maltene Fort Noks a ne jedan objekat u kome će se nalaziti serveri. 

Zanimljivo je da je u budžetu za 2019. godine to „čudo“ trebalo da košta 10 miliona evra manje, ali je „agilni“ direktor kancelarije za IT Mihajlo Jovanović očigledno drastično potcenio troškove. 

Kancelarija za IT će potrošiti preko 6 milijardi dinara; pored Data centra, platiće se za licence 1,4 milijarde (pretežno Majkrosoftu) uz dodatno jednokratno izdvajanje za uvođenje Orakl tehnologije od 720 miliona. Za razna softverska rešenja planira se čak 1,5 milijarda dinara. 

IT eksplozija po drugim resorima

Ministarstvo finansija sa svojim organizacionim delovima ima ubedljivo najveća izdvajanja za IT. Tako ćemo za registar zaposlenih pri ministarstvu i još neke softverske platforme platiti preko 10 miliona evra; za platformu za elektronske fakture preko 5 miliona evra i platformu za konsolidaciju podataka 2,4 miliona evra. 

Poreska uprava je relativno skromna sa 4 miliona evra, Uprava carina za podršku informacionom sistemu dobija 5 miliona evra. Uprava za trezor je rekorder sa rashodima u oblasti IT od 24 miliona evra: informaciona podrška trezorskom poslovanju je preko 8 miliona, za unapređenje i automatizaciju poslovnih procesa predviđa se 3,7 miliona, centralni registar faktura (koji već postoji) 300 hiljada evra, za „rezervnu i bekap lokaciju“ 1,7 miliona, centralizovani obračun zarada 1,3 miliona, informacioni sistem za budžetsko računovodstvo 2,3 miliona i praćenje izvršenja jedinica lokalne samouprave 3 miliona evra.

Niko ne spori potrebu za modernizaciju rada trezora, međutim postavlja se opravdano pitanje da li je neophodno da se sve pomenute usluge realizuju u jednoj godini? Da li kadrovi u toj upravi mogu da prihvate i implementiraju ste te nove tehnologije? 

Ulaganja za IT su značajna i u resoru unutrašnjih poslova, gde se za izgradnju „Centra za informacionu bezbednost“ planira 5 miliona evra u naredne 3 godine (i pored „Fort Noks“ Kancelarije za IT u Kragujevcu); ulaže se i preko 5 miliona u „informatičke kapacitete“, plus preko 2 miliona evra u telekomunikacione sisteme. Sa novim kamerama kojima će moći da prati situaciju u saobraćaju (a i šire) koje će koštati 14 miliona evra dobićemo „velikog brata“ u MUP-u.

Ni ministarstvo prosvete nije ostalo imuno na „digitalizaciju“, pa se za tu namenu izdvaja 17 miliona evra. 

Simpatično je što će najmlađi će na račun budžeta moći da koriste didaktično sredstvo „Pčelica“ koje košta „skormnih“ 350 hiljada evra. To nije sve, finansiraće se sa 5,5 miliona evra i „digitalna udžbenik i digitalna učionica“.

Ministarstvo trgovine i telekomunikacija potrošiće za projekat povezivanja škola na internet 18 miliona evra kao i 1,5 miliona evra za razvoj IKT infrastrukture u ustanovama nauke, obrazovanja i kulture.

Analiza Bogdana Petrovića

PROČITAJTE JOŠ: MOTAMO KABLOVE JER NE ZNAMO SA MAŠINAMA

VLADA SRBIJE DONELA STRATEGIJU RAZVOJA VEŠTAČKE INTELIGENCIJE