Mnogi su gladni, a svaki građanin Srbije godišnje baci hranu za 200 evra

Udruženje Donorum je osnovano u martu ove godine. Projekat je zamišljen kao platforma, odnosno aplikacija, koja bi povezivala supermarkete, poljoprivredna gazdinstva i ostale proizvođače i distributere hrane sa krajnjim korisnicima koji su socijalno ugroženi, preko dobrotvornih organizacija i narodnih kuhinja (posrednika) ili direktno. Opšti ciljevi projekta su smanjenje količina bačene hrane u Srbiji, prosleđivanje hrane krajnjim korisnicima, pojednostavljenje komunikacije na relaciji donator-posrednik i uspostavljanje dugoročno održive infrastrukture za snabdevanje hranom, kazao je u intervjuu za 10. izdanje Lidera društvene odgovornosti  Filip Krivokapić, osnivač Udruženja Donorum. 

Prva verzija aplikacije Donorum, koja spaja one koji imaju višak hrane sa institucijama kojima je hrana portebna, puštena je u upotrebu krajem oktobra. 

U svetu se godišnje baci 1,3 milijarde tona hrane vredne 750 milijardi dolara, prema podacima Ujedinjenih nacija. Da li se može rešiti taj problem na globalnom nivou, ima li u svetu sličnih projekata kojima je cilj smanjenje broja gladnih u svetu?

Ideja za platformu je došla od strane osnivača fondacije FoodCloud iz Irske, koji su na sličan način povezali različite grupe korisnika i rešili problem neiskorišćenih viškova hrane u svojoj zemlji. Pored toga, postoji i mnogo sličnih projekata i ideja širom Evrope i sveta, a svi, uključujući i našu aplikaciju, imaju potencijal da doprinesu rešavanju ovog problema na globalnom nivou.

Postoje li neki podaci za Srbiju, koliko se godišnje baci hrane, a koliko ima beskućnika koji nemaju ni za hleb? 

U Srbiji se, prema nezvaničnim procenama Ujedinjenih nacija, godišnje baci više od 250.000 tona hrane. To znači da svaki čovek u Srbiji godišnje baci oko 35 kilograma hrane vredne 20.000 dinara. Rast stope siromaštva pokazuje da skoro devet odsto stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe, a na beogradskim ulicama živi oko 5.000 beskućnika. 

Bacanje hrane se retko pominje u našoj zemlji, a dobrovoljno poklanjanje hrane ne donosi poreske olakšice trgovačkim lancima, što je praksa u EU. Oko 90 odsto otpisa hrane u supermarketima predstavlja voće i povrće, što su upravo oni artikli koji najviše nedostaju narodnim kuhinjama. Trenutno samo kompanija Delhaize upravlja viškovima hrane dnevno i redovno ih donira organizacijama poput Banke hrane. Ad hoc donacijama se bave Metro Cash&Carry, DonDon, Carnex, Credit Agricole, Bambi i drugi. Trenutno su svi supermarketi u zemlji istakli interesovanje za učešćem u projektu, dok je u toku prikupljanje podataka o  interesovanju od strane korisničkih organizacija. 

Kad se ideja sa papira počne primenjivati u praksi, često se nailazi na prepreke, da li ste vi imali takvo iskustvo, da li postoje neki problemi u zakonodavnom okviru?

Iako još uvek nismo počeli sa probom našeg projekta na terenu (planirani početak je u novembru) već imamo određena iskustva sa zakonskom regulativom. Glavni problem je to što se u našoj državi, za razliku od evropske prakse, plaća PDV na donacije viškova hrane, što smanjuje motivaciju i finansijsku inicijativu za supermarkete i ostale donatore. Takođe i distinkcija između roka upotrebe (use by) i termina best before kao odrednice kvaliteta proizvoda koji se doniraju treba da bude napravljena u Srbiji po ugledu na EU. Trenutno radna grupa radi na tome, što bi znatno olakšalo proces i povećalo donirane količine hrane.

Kako se finansira vaše udruženje?

Udruženje Donorum se finansira iz sredstava članova. 

Koji su vaši dugoročni ciljevi? 

Uspeh platforme će se meriti prema sledećim indikatorima KPI (key performance indicators). To  podrazumeva, pod jedan, odziv donatora, najmanje jedan veliki donator koji koristi aplikaciju dnevno (paralela sa Food Cloud-om koji koristi Tesco za svoje donacije hrane). Najmanje jedan proizvođač (poljoprivredno gazdinstvo koje obezbeđuje dostavu mehanički oštećene robe, koja je osim toga sasvim bezbedna i zdrava za konzumaciju. Pod dva, važna je registracija interesa najmanje 10 korisničkih organizacija, i pod tri dostavljanje hrane do najmanje 1.000 novih korisnika u prvih godinu dana, putem posrednika i organizacija sa kojima oni sarađuju.

PROČITAJTE JOŠ: FARM-FIT DOMAĆI STARTAP KOJI RAZVIJA SENZORE ZA GOVEDA