Koga najviše pogađa zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku

Zakon o useljavanju stručne radne snage u Nemačku koji se odnosi se na ljude iz non-EU država stupa na snagu 1. marta, a najveća promena odnosi se na ljude sa srednjom stručnom spremom koji bi da se zaposle u Nemačkoj, navodi se u blogu Nemački kutak. Odnosno, ljude bez univerzitetske diplome mogu da konkurišu za vizu za traženje posla.

Kako se ističe, u medijima u regionu bilo je vesti da se tim  zakonom ukidaju vize za Nemačku, da može brže do vize, da  postoje posebne stvari za građane Bosne i Hercegovine, Srbije i ostalih država bivše Jugoslavije, da može bez vize da se dođe radi posla u Nemačku, ali to nije tačno.

 Niko neće na osnovnu svog državljanstva „brže i lakše“ do vize i posla u Nemačkoj. Kako državljani iz država bivše Jugoslavije, tako i građani preostalih non-EU država.

Do novog zakona definicija kvalifikovane radne snage nije bila dovoljno precizno definisana. Ono što je bilo sigurno je da su visokokvalifikovani odnosno ljudi sa univerzitetskom diplomom.

Novim zakonom se to menja pa se u kvalifikovani snagu ubrajaju i ljudi bez univerzitetske diplome koji imaju srednju stručnu spremu: strukovno školovanje za programera, strukovno školovanje za stomatološku sestru. 

Takođe, kod nekih zanimanja moći će bez diplome ukoliko možete da dokažete više od 5 godina radnog iskustva za dati posao. Primera radi, programer bez diplome za dovoljnim radnim iskustvom (koje može da dokaže) biće smatran kvalifikovanom radnom snagom.

Zbog toga novi zakon najviše pogađa ljude za srednjom stručnom spremom. Za akademce se skoro ništa nije promenilo. Za akademce postoji još od 2012. godine „lakši i brži put“ odnosno Plava karta.

Ono što se menja još zakonom je priznavanje neunivezerzitestke diplome i profesije za koje ne treba „licenca za rad“. Primera radi, diploma za kuvara. Da bi mogli da provere ko je kvalifikovani radnik, zakon predviđa inicijativu, ali ne i obavezu, „lakšeg i bržeg poređenja diploma“.