Evropska komisija očekuje recesiju dublju nego 2009.

Očekuje se da će ekonomski pad zbog pandemije koronavirusa u Evropskoj uniji biti veći nego tokom recesije 2009. godine, saznaje Euractiv.

U internom dokumentu Evropske komisije, u koji je Euractiv imao uvid, predviđa se da će pad zbog koronavirusa naneti veću štetu nego finansijska kriza od pre deset godina, kada je bruto-domaći proizvod (BDP) u EU pao za 4,3 odsto.

“Uzimajući u obzir opseg prekida lanaca snabdevanja u proizvodnim kapacitetima zemalja (EU) i u globalnim lancima vrednosti, uključujući lance i unutar EU i van nje, možemo s razlogom očekivati da će kriza biti dublja od Velike recesije 2009”, piše u dokumentu.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Milojko Arsić kaže za Novu ekonomiju da procene nisu konačne i da se u obzir uzima više mogućnosti: “Pre dve-tri nedelje se govorilo da EU neće ući u recesiju. Procene se menjaju u zavosnosti od mera vlada, iz nedelje u nedelju, iz dana u dan. Sada može da se govori samo o većem broju uslovnih scenarija”. On kaže da će oporavak biti sporiji ako pad bude duže trajao.  

Komisija nije dala procenu koliko će se evropska ekonomija smanjiti zbog pandemije, jer se procenjuje da širenje zaraze nije dostiglo vrhunac.  

Evropska komisija je navela u dokumentu da se glavni ekonomski udar prebacio sa neposrednih efekata prekida međunarodnih lanaca snabdevanja, kada je kriza bila najveća u Kini, ka suspenziji ekonomskih aktivnosti koje nisu neophodne širom sveta, naročito u Evropi. 

Ovi efekti na strani potražnje, i u EU i na spoljnim tržištima, postepeno počinju da se osećaju, a prvo su pogođeni transport, turizam, ugostiteljstvo i uslužne delatnosti. Pošto se ne očekuje da se situacija popravi u bliskoj budućnosti, o brzom oporavku (u obliku ‘V’) više se ne razmišlja. 

Komisija smatra da će nacionalizacija kompanija u ključnim sektorima “možda biti neophodna”, barem privremeno.

Evropske zemlje su do sada usvojile paket za fiskalni podsticaj od prosečno 2 odsto njihovog nacionalnog BDP-a (oko 240 milijardi evra za zemlje evrozone). Evropska centralna banka je upozorila da će podsticaj možda morati da se poveća na oko 4 odsto.

Arsić smatra da bi Srbija sada, zbog strukture privrede, mogla da prođe nešto bolje od zemalja EU. Arsić kaže da su mere koje su države donele za sprečavanje širenja koronavirusa glavni izvor pada. Kada je u pitanju Srbija, problem je prodaja na pijacama, kaže Arsić, jer voće i povrće ne može da se čuva kao žitarice i da treba da voditi računa “koliki će biti javni dug kad ovo prođe”. 

Arsić kaže da su tvrdnje da je Srbija dobro stajala i pre krize “iskrivljena slika”. “Čekaju nas problemi koji su postojali i ranije – loše institucije, neefikasna država, neravnopravnost učesnika na tržištu, konkurencija. To su povezani problemi, koje Srbija mora da popravi. Treba da se prizna da to postoji. Vlast to ne priznaje”, rekao je Arsić.