Više scenarija o recesiji u Evropi zbog pandemije

U Evropi su počele da se pojavljuju prve procene ekonomskog pada zbog pandemije koronavirusa. One nisu konačne i često je u opticaju više scenarija, koji variraju od zemlje do zemlje.

Prema dokumentu Evropskog parlamenta od 6. aprila, Centralna banka Portugalije razmatra dva scenarija, osnovni i negativan. Prema projekcijama portugalske Centralne banke, kriza će vrhunac dostići u drugom kvartalu ove godine. Banka ukazuje na specifične ranjive tačke portugalske ekonomije, posebno na veliku izloženost sektora turizma, koji je kriza posebno pogodila.

Prema osnovnom scenariju, realni bruto-društveni proizvod Portugalije tokom 2020. smanjiće se za 3,7 odsto. Pretpostavlja se da će ekonomski uticaj pandemije biti relativno okgraničen, zbog mera koje su preduzele nadležne vlasti. Ovim scenarijom predviđa se da će ekonomski rast u 2021. biti slab (0,7 odsto), ali da će 2022. doći do značajnog oporavka i da će tada biti 3,1 odsto. Stopa nezaposlenosti će se pogoršati u odnosu na prošlu godinu (6,5 odsto) i dostićiće 10,1 odsto ove godine. Tokom 2021. očekuje se blago poboljšanje, i prema projekcijama stopa nezaposlenosti biće 9,5 odsto.

Prema negativnom scenariju, portugalska ekonomija ući će u još veću recesiju i BDP će pasti za 5,7 odsto tokom ove godine. Narednih godina bi ekonomska aktivnost trebalo da se oporavi, i predviđa se rast od 1,4 odsto tokom 2021. i 3,4 odsto tokom 2022. godine. Prema ovom scenariju, predviđa se stopa nezaposlenosti od 11,7 odsto tokom ove godine, a naredne bi trebalo da bude 10,7 odsto.

Holandski Biro za analizu ekonomske politike je 26. marta napravio četiri scenarija, koji obuhvataju projekcije za ovu i narednu godinu. Svi ukazuju na recesiju ove godine, i predviđaju pad i do 7,7 odsto. Prema prvom scenariju, recesija bi trebalo da traje 3 meseca, uz pad rasta BDP od 1,2 ove godine i oporavak od 3,5 odsto 2021. godine. Stopa nezaposlenosti biće 4 odsto ove godine, uz porast na 4,5 osto naredne godine.

Najgorim scenarijem predviđa se pad rasta BDP od 7,3 odsto ove godine, a 2021. bi se smanjio na 2,7 odsto. Nezaposlenost bi nastavila da raste i 2021. bi bila 9,4 odsto.

Krizu neće izbeći ni Nemačka. Kako piše DW, istraživači se slažu u oceni da će BDP Nemačke verovatno ove godine pasti za 4,2 odsto zbog ograničenja radi suzbijanja epidemije koronavirusa.  Nemački zavod za statistiku Destatis prve konkretne podatke o prvom kvartalu očekuje sredinom maja.

Istraživački instituti u Nemačkoj očekuju pad BDP u drugom kvartalu od 9,8 odsto, i kažu da bi to bio najveći pad zabeležen. Institut ifo saopštio je da bi takav pad tokom drugog kvartala bio bi duplo veći od prvog kvartala tokom globalne finansijske krize 2009. godine.

„Recesija će ostaviti vrlo jasne tragove na tržištu rada i državnom budžetu. Na vrhuncu, stopa nezaposlenosti će porasti na 5,9 odsto“, rekao je šef odseka za projekcije instituta ifo Timo Volmershojzer.

Istraživači predviđaju brz oporavak posle pandemije i kažu da bi ekonomija trebalo da do sledeće godine poraste za 5,8 odsto.

Kako piše španski portal za nekretnine Idealista, mere koje je Španija preduzela da spreči širenje koronavirusa ostaviće posledice na ekonomsku aktivnost, zaposlenost, dug i deficit. „Ekonomisti su digli ruke od ekonomije ove godine i veruju da će ući u recesiju, da će nestati više od milion radnih mesta i da će javni deficit i dug otići u nebo“, piše Idealista.

Profesor na Međunarodnom univerzitetu u Španiji Rafael Pampijon da će nestati sav ekonomski oporavak koji je zemlja ostvarila od 2014.

„Postoje proračuni koji ukazuju na to da će za svaki mesec izolacije BDP pasti za jedan odsto. Dakle, nema sumnje da će ekonomski rast od početka oporavka 2014. godine nestati“, kaže Pampijon.

Francuska ekonomija doživela je najgori trenutak od 1945, piše France24. Centralna banka saopštila je da se u prvom kvartalu ove godine ekonomija Francuske smanjila za oko 6 odsto. Zvanični podaci ranije su pokazali da se ekonomija u poslednjem kvartalu 2019. smanjila za 0,1 odsto, što znači da je Francuka tehnički u recesiji, sa dva uzastopna kvartala negativnog rasta.

Francuska Centralna banka očekuje da se ekonomija u zemlji smanji za 1,5 odsto na svake dve nedelje trajanja mera izolacije. Međutim, banka upozorava da ne treba praviti jednostavne ekstrapolacije procena, pošto je situacija još uvek u toku. Kao najgore pogođene sektore, banka je izdvojila građevinski sektor, transport i restorane.  

Guverner Centralne banke Fransoa Vijroj de Galo izjavio je da će april biti „podjednako loš“ kao i mart, a oporavak očekuje tek iduće godine, prenosi radio RFI. „Ekonomski rast će biti vrlo negativan 2020. pre nego što se oporavi 2021“, rekao je de Galo.