Kompanije u Evropskoj uniji (EU) su relativno dobro prebrodile zdravstvene, cenovne i trgovinske šokove u poslednje četiri godine i povećale su svoje ambicije za zelenu i digitalnu transformaciju, pokazalo je istraživanje Evropske investicione banke (EIB). Sa druge strane strahuju od geopolitičkih dešavanja i ulažu u osiguravanje zaliha za nesmetanu proizvodnju.
Stiče se utisak da su se firme opredelile da investiraju u ono što je „pod moranje“ i što im se nameće kao trend, dodaje EIB.
„Pad ulagačkog apetita preduzeća u suprotnosti je sa široko rasprostranjenim priznanjem na evropskom nivou o značajnim strukturnim investicionim potrebama za inovacije, digitalizaciju, zelenu tranziciju i suočavanje sa geopolitičkim rizicima i poremećajima u lancu snabdevanja. Ekonomska sigurnost i otpornost lanaca snabdevanja postali su ključni prioriteti za kompanije iz EU“, navodi se u izveštaju EIB.
Ovo istraživanje pokriva oko 12.000 kompanija u svim zemljama EU, kao i uporedni uzorak u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Mnoge kompanije iz EU su zadovoljne ukupnim nivoom investicija u poslednje tri godine, ali značajan deo, 14 odsto, izveštava o nedostatku ulaganja.
„Dinamika ulaganja, potrebe i prioriteti privreda u EU pokazuje znake potencijalnog mekog sletanja, što se ogleda u opreznijim investicionim planovima preduzeća… Udeo onih koji očekuju da će se investicije povećati, a ne smanjiti, prepolovio se sa 14 odsto u 2023. na sedam odsto u ovoj godini. Sve u svemu, kompanije iz EU imaju negativan pogled na političko i regulatorno okruženje i ukupnu ekonomsku klimu, pri čemu više firmi očekuje pogoršanje nego poboljšanje u narednih 12 mesec“, stoji u izveštaju EIB.
Gde idu ulaganja?
Anketa pokazuje da je 61 odsto preduzeća u EU uložilo u borbu protiv klimatskih promena, u poređenju sa 56 odsto u 2023. i 53 odsto u 2022. godine.
Zelena tranzicija nameće transformaciju, ali i donosi mogućnosti, navodi se u izveštaju EIB. Više od četvrtine firmi iz EU, njih 27 odsto, gleda na prelazak na neto nultu ekonomiju kao na šansu. Ključne usvojene strategije uključuju ulaganje u smanjenje otpada i reciklažu i energetsku efikasnost.
Kompanije iz EU se češće od američkih odlučuju na usvajanje održivog transporta, proizvodnju obnovljive energije i postavile sopstvenih ciljeva za smanjenje emisija gasova staklene bašte.
Jedna od tri kompanije iz EU, odnosno 34 odsto vidi zelenu tranziciju kao poslovni rizik u poređenju sa 42 odsto u SAD.
U EU, 37 odsto ukupnih investicija preduzeća je usmereno na nematerijalna dobra kao što su istraživanja, veštine i znanje, naglašavajući strateški fokus na inovacije i digitalna rešenja.
Upotreba naprednih digitalnih tehnologija je u porastu jer 74 odsto evropskih firmi prihvata napredne tehnologije za povećanje konkurentnosti, što predstavlja četiri odsto povećanje u odnosu na prošlu godinu. U međuvremenu, SAD i dalje vode sa 81 odsto.
Suočene sa trgovinskim šokovima, kompanije ulažu u otpornije i sigurnije lance snabdevanja. Deo kompanija se i okreće stvaranju zaliha kako bi izbegla probleme u snabdevanju.
A gde su problemi?
Poslovno okruženje ostaje zabrinutost za kompanije u EU i SAD, sa nedostatkom kvalifikovane radne snage i neizvesnošću u pogledu budućnosti kao jednom od ključnih briga u oba regiona.
Gledajući u naredne tri godine, mnoge evropske kompanije daju prioritet investicijama u zamenu u odnosu na proširenje kapaciteta, pri čemu samo 26 odsto kompanija iz EU planira proširenje poslovanja u naredne tri godine u poređenju sa 47 odsto američkih firmi.
Poslovne investicije i dalje otežavaju visoki troškovi energije, koji predstavljaju značajne prepreke za 46 odsto preduzeća u EU. Kompanije iz EU takođe češće doživljavaju poslovne propise i dostupnost finansija kao glavne prepreke nego njihove američke kolege.
Većina izvoznika, njih 60 odsto iz EU navodi da i dalje moraju da se pridržavaju različitih standarda i pravila zaštite potrošača od jedne države do druge, ističući da fragmentacija tržišta i dalje postoji.
Istraživanje EIB-a o investicijama 2024, objavljeno na godišnjem sastanku Svetske banke i MMF-a u Vašingtonu.