Svetu preti nestašica zlata

Jedno od tržišta pogođenih nestašicom zbog mera protiv širenja koronavirusa koje su donele države širom sveta je tržište fizičkog zlata, piše SEEbiz.

Proizvodnju su obustavili najveći igrači na tržištu zlata, poput Argor Hereusa, Valkambia i Pampa, koji se nalaze na jugu Švajcarske, pa je sada u celoj Evropi vrlo teško nabaviti zlatne poluge ili dukate.

Vrednost zlata je do sada pokazala visoku otpornost u situacijama poput pandemije, i zbog toga svi žele da ga se domognu pre početka recesije, tokom koje njegova vrednost može porasti i više puta.

On je tokom globalne finansijske krize 2008. godine porasla za 280 odsto. Posle krize se stabilizovala, ali je i dalje ostala uvećana za oko 200 odsto.

Fizičko zlato se relativno lako prenosi i skladišti, ne gubi vrednost, oslobođeno je uticaja monetarnih centara, a sada je potražnja povećana, dok je ponuda „približno jednaka nuli“.

Zbog svega toga je došlo skoka cene zlata na berzi, koji ne prikazuje pravu sliku jer se potražnja za fizičkim zlatom u najvećoj meri ne registruje i ne utiče u uspostavljanju ravnotežne cene na svetskoj berzi.

Nestašica zlata odrazila se i na razliku između trenutne cene zlata na berzi (SPOT cena) i cene fizičkog zlata, koja je uvek viša. Pod uobičajenim okolnostima, ona se kreće između tri i četiri odsto, a sada na svetskom nivou iznosi 10 i više odsto.

Porast razlike u korist fizičkog zlata pokazuje da ga investitori smatraju sigurnijim u odnosu na papirno zlato kupljeno na berzi.