Globalna trgovina 2020. godine biće manja za 13 do 32 odsto

Svetska trgovinska organizacija (STO) očekuje pad trgovine u svetu između 13 i 32 odsto ove godine, u zavisnosti od toka kojim bude išla pandemija koronavirusa i mera koje će države preduzeti u budućnosti.

Širok raspon mogućnosti pada objašnjava se prirodom trenutne krize i neizvesnostima u vezi sa njenim uticajem na ekonomiju, navodi se u saopštenju.

Ograničenja kretanja i održavanje razdaljine u društvu direktno pogađaju dostupnost radne snage, transport i putovanja na način na koji tokom globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine nisu bili pogođeni.

„Čitavi sektori nacionalnih ekonomija ne rade, uključujući hotele, restorane, trgovinu koja nije od ključnog značaja, turizam, kao i značajni delovi proizvodnje. Pod tim okolnostima, prognoziranje zahteva jake pretpostavke o napretku bolesti i veće oslanjanje na procene umesto na poznate podatke“, navodi se u saopštenju STO.   

Ekonomisti STO veruju da će ekonomski pad verovatno nadmašiti onaj iz vremena globalne finasijske krize 2008. i 2009. godine.

Naredne godine se očekuje oporavak, ali će on zavisiti najviše od trajanja pandemije i efikasnosti ekonomskih mera koje su države preduzele.

Trgovina će verovatno najviše pasti u sektorima sa kompleksnim landima snabdevanja, posebno u proizvodnji elektronskih komponenata i automobilskoj industriji.

U zavisnosti od razvoja situacije, STO predviđa dva moguća scenarija.

„Prema optimističnom scenariju, naši ekonomisti predviđaju pad globalne trgovine robom ove godine od 13 odsto u odnosu na 2019. godinu. Ako pandemija ne bude stavljena pod kontrolu, i vlade ne uspeju da primene i koordinišu efikasne političke odgovore, pad bi mogao iznositi 32 odsto ili više“, izjavio je generalni direktor STO Roberto Azevedo.

On je naglasio da su te projekcije neizvesne zbog velikog broja faktora.

„Ipak, brojevi su loši, to ne možemo zaobići. Poređenja sa krizom 2008. i čak sa Velikom depresijom tridesetih godina 20. veka su neizbežna“, kaže Azevedo.

Oba scenarija predviđaju dvocifreni pad izvoza i uvoza tokom ove godine u svim delovima sveta, a posebno će biti pogođeni Severna Amerika i Azija.

Izuzetak bi bili Afrika, Bliski istok i Zajednica nezavisnih država, koju čini devet zemalja bivšeg Sovjetskog saveza, kao što su Rusija, Azerbejdžan, Kazahstan i Kirgizija.

Manji pad izvoza u zemljama ovih regija objašnjava se time što se one u velikoj meri oslanjaju na izvoz energetskih proizvoda.

Ako pandemija bude pod kontrolom i trgovina ponovo počne da raste, većina regija mogla bi zabeležiti oporavak od oko 21 odsto tokom 2021. godine. Pesimistični scenario predviđa rast od 24 odsto, ali sa lošije polazne osnove.

STO ocenjuje da bi pad trgovine uslugama mogao biti nepovratan. Ipak, neki uslužni sektori mogli bi imati koristi, kao što su informacione tehnologije, koje su zabeležile nagli rast potražnje zbog prelaska zaposlenih na rad od kuće.