Za sudske sporove i naknade štete bilo predviđeno 4,5, a rebalansom budžeta taj iznos povećan na 10 milijardi dinara.
Država Srbija moraće više da poštuje preuzete obaveze ili da potraži bolje advokate, jer će samo na ime izgubljenih sudskih sporova i za plaćanje odštetnih zahteva do kraja ove godine iz budžeta morati da izdvoji 10 milijardi dinara.
Taj iznos jednak je ukupnim uštedama koje je državna kasa ostvarila po osnovu uvođenja solidarnog poreza na plate veće od 45.000 dinara. To praktično znači da su kazne „pojele” solidarni porez i da je novčana žrtva lekara, profesora i državnih činovnika, čije su plate ove godine smanjene, bila uzaludna, piše Politika.
Na ovu činjenicu nedavno je upozorio i Fiskalni savet. Prvobitno je Zakonom o budžetu za 2014. bilo predviđeno 4,5 milijardi dinara za novčane kazne i naknade štete. Rebalansom je taj iznos povećan na 10 milijardi dinara.
„Došlo je do znatnog povećanja rashoda po tom osnovu“, kazao je Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. „To su kazne za ugovore koje je potpisala država, ali ih nije obavila na vreme, kao što je na primer eksproprijacija zemljišta. Investitor u tom slučaju tuži državu i to mora da se plati. Postoji sumnja da se i država loše brani i da javni pravobranioci ne rade sve što bi trebalo“.
U izveštaju Fiskalnog saveta navodi se da se najveći deo tih izdataka odnosi na plaćanje penala zbog neizvršavanja obaveza po osnovu ugovora o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega sa austrijskim firmama „Por” i „Alpina”.
Ovaj ugovor je raskinut 2008, jer koncesionari nisu na vreme zatvorili finansijsku konstrukciju. „Alpina” je potom tužila našu državu tražeći odštetu od 71 milion evra. Međunarodna trgovinska komora u Parizu je 2013. presudila u korist Srbije, rekavši da ne mora da plati traženo obeštećenje, ali da mora da vrati povučenu garanciju od 10 miliona evra.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu da će na osnovu pravosnažne presude Ministarstvo finansija u ovoj godini „Poru” i „Alpini” morati da plati 1,6 milijardi dinara na ime bankarske garancije i pripadajućih kamata.
„Putevi Srbije”, kako nam je rečeno u ovom preduzeću, planom poslovanja za 2014. predvideli su 59,8 miliona dinara za sudske sporove. Izvođači radova im u ovoj godini nisu podnosili odštetne zahteve, te po tom osnovu nemaju potraživanja. Dodatne pare im ne potražuje čak ni „Alpina”, koja je gradila most kod Beške i najavila pokretanje arbitraže pred sudom u Parizu pošto se cena sa ugovorenih 33 popela na 60 miliona evra, koliko su „Putevi Srbije” i platili.
„Alpina”, koja je u međuvremenu bankrotirala tražila je još 40 miliona evra. „Putevi Srbije” su u ovom sporu oko mosta Beška naplatili garanciju od 342 miliona dinara od Unikredit banke, Austrija. Protiv Hipo Alpe Adria banke najavljuju tužbu sudu u Austriji s obzirom na to da do danas nije uplaćeno 152 miliona dinara na ime bankarske garancije.
„Koridori Srbije” nisu nam dostavili podatke koliko će odštetnih zahteva morati da bude isplaćeno izvođačima radova na koridorima 10 i 11. A da ih je bilo, bilo ih je što zbog kašnjenja za eksproprijacijom, što zbog loših projekata koji su zahtevali dodatne radove i prekoračenje rokova.
Ono što je od ranije poznato jeste da je grčka „Terna”, izvođač na tunelima „Progon” i „Pržojna padina” na auto-putu ka bugarskoj granici, podnela „Koridorima Srbije” odštetni zahtev od 4,9 miliona evra, kao posledicu produžetka roka usled nepredviđenih uslova tokom izgradnje zbog čega je morao da se menja projekat. „Alpina” je takođe zbog radova na obilaznici oko Dimitrovgrada podnela odštetni zahtev od čak 74 miliona evra, samo je naravno pitanje šta će od toga da bude isplaćeno.
I azerbejdžanski „Azvirt” je najavljivao podnošenje odštetnog zahteva zbog kašnjenja na auto-putu Ljig–Čačak. Da li su to i učinili nije poznato u ovom času. Zna se samo da smo zbog nepovlačenja azerbejdžanskog kredita do sada platili 1,5 miliona evra.
„Rast ovih troškova ukazuje na velike propuste u državi: loše planiranje i projektovanje investicija, radnje protivne zakonima i ugovorima, lošu odbranu države u sudskim procesima”, piše u izveštaju.
U Fiskalnom savetu upozoravaju da postoje naznake da bi u narednim godinama ovi rashodi mogli biti i veći i to po osnovu problematičnih infrastrukturnih projekata, tužbi vojnih penzionera i slično. Ignorisanje prava vojnih penzionera, da im se penzije povećaju 2008, kad su i ostalim penzionerima korigovane, budžet će sada koštati 20 milijardi dinara. Kako koja pojedinačna tužba stiže na naplatu, tako će država to morati da im isplaćuje.
Veliki rast ovih rashoda mogao bi da ugrozi fiskalnu konsolidaciju, upozoravaju u Fiskalnom savetu.
„Tekuća godina je to već i pokazala, jer su uštede ostvarene solidarnim porezom gotovo u potpunosti neutralisane rastom novčanih kazni koje država plaća”, navodi se u njihovom poslednjem izveštaju.
Dobar deo tih izdataka, prema našim saznanjima čine i sudski sporovi koje je izgubilo Ministarstvo unutrašnjih poslova po raznim osnovama. Tužbe u većini slučajeva podnose radnici koji MUP tuže zbog neisplaćenih naknada za prekovremeni, noćni i rad za vreme državnih praznika, za neisplaćeni regres i naknade za godišnji odmor i topli obrok. U ovakvim predmetima u poslednje vreme sve više se angažuje Republičko javno pravobranilaštvo koje zastupa Republiku Srbiju, a sve u cilju da postupci traju što kraće, a samim tim i da bi troškovi bili manji.
