Srbija će zbog pandemije virusa kovid-19 imati manji pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od drugih evropskih zemalja, prvenstveno zbog strukture ekonomije, odnosno većeg učešća poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP, a manjeg udela visokosofisticiranih grana, rekao je danas glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
On je za agenciju Beta rekao da je udeo poljoprivrede Srbije u BDP 7,5 odsto, dok je u centralnoj i istočnoj Evropi 3,5 odsto, u zapadnoevropskim zemljama manje od dva odsto, a slično je i sa prehrambenom industrijom.
Udeo poljoprivrede i prehrambene industrije u BDP će se, prema njegovim rečima, smanjivati sa daljim razvojem Srbije u korist produktivnijih grana kao što se dešavalo i u drugim evropskim zemljama, ali „Srbiju sada manja ekonomska razvijenost od drugih čuva od većeg pada BDP-a“.
„To su grane privrede koje u ovoj zdravstvenoj krizi neće pretrpeti toliko veliku štetu kao, na primer autoindustrija ili turizam i zato će pad BDP Srbije biti manji, a oporavak brži“, rekao je Brčerević.
Povrtarima u Srbiji treba tržište, Fejsbuk nije dovoljanDodao je da je „veoma dobro što je to prepoznao Medjunarodni monetarni fond (MMF), jer je u narednim danima i mesecima neophodno veliko zaduživanje države, a ono će, uz relativno optimistične prognoze kredibilnih međunarodnih institucija, sigurno biti olakšano“.
Srbiji će to, kako je rekao, značiti da ima bolje „karte“ pred investitorima od kojih će pozajmljivati veliki novac i verovatno će zbog toga dobiti niže kamate i generalno bolje uslove za zaduživanje.
MMF u svom najnovijem izveštaju projektuje da će Srbija ove godine zabeležiti pad BDP od tri odsto, Nemačka sedam odsto, Francuska 7,2 odsto, a Italija 9,1 odsto.
Sledeće godine Srbija će, prema prognozi MMF-a, imati privredni rast 7,1 odsto.
„Naročito je dobro to što je MMF za 2021. prognozirao relativno visok rast Srbije jer to u narednim godinama znači i lakše vraćanje povećanog javnog duga u budućnosti“, rekao je Brčerević.