ECB želi banku za loše kredite evrozone

Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) učestvovali su u razgovorima na najvišem nivou u Briselu o stvaranju „loše banke“ za evrozonu, kako bi kreditore oslobodili milijardi evra toksičnih kredita, piše Financial Times.

Viši zvaničnici ECB zalažu se za takav korak kako bi se izašlo na kraj sa dugovima zaostalim iz perioda finansijske krize 2008. godine,  koji smatraju da bi pandemija koronavirusa mogla pokrenuti novi talas nenaplativih kredita, koji bi u kritičnom trenutku zagušio kapacitet banaka za kreditiranje.  

Evropska komisija oštro se protivi toj ideji i ne želi da odustane od pravila EU, prema kojima se državna pomoć bankama pruža tek nakon procesa rešenja koji primorava deoničare i posednike obveznica da snose gubitke.

„Lekcija iz krize 2008. godine je da se samo takvom bankom možete brzo rešiti loših kredita. Ona može biti evropska ili nacionalna. Ali to treba brzo da se desi“, rekao je za Financial Times Janis Sturnaras, guverner Centralne banke Grčke i član upravnog saveta ECB.

Grčke banke imaju najviše loših kredita od bilo koje zemlje u evrozoni, a čine do 35 odsto svih kredita. To je nasleđe dužničke krize u periodu od 2010. do 2015. godine, kada je Grčka bila na ivici izlaska iz evrozone. Grčke banke su za četiri godine smanjile loše kredite za oko 40 odsto, pod snažnim pritiskom ECB.

Zvaničnici ECB takođe su razgovarali i sa odeljenjem za finansijsku stabilnost i tržišta kapitala Evropske komisije. Visoki zvaničnici EU su se usprotivili predlogu ECB, i tvrde da postoje bolji načini za rešavanje toksičnih kredita, ali nisu govorili o detaljima.

Ukupni loši krediti 121 banke evrozone tokom prošle četiri godine skoro su se prepolovili na 3,2 odsto, i sada vrede 506 milijardi evra. Ali grčke, kiparske, portugalske i italijanske banke i dalje imaju udeo loših kredita veći od šest odsto.