Šoškić: NBS plaća ceh pogrešne monetarne politike

NBS nije platila cenu odlaganja reformi u 2013, već ceh preterano restriktivne monetarne politike koju je usmerila na veštačko jačanje dinara, kaže Dejan Šoškić.

„Monetarna politika usmerena je na odbranu dinara uprkos tome što NBS nema zadatak da cilja kurs, već da cilja inflaciju“, kaže bivši guverner centralne banke Dejan Šoškić.

„Visoka javna potrošnja u prošloj godini, zbog izuzetno loše ekonomske situacije u zemlji, nije uticala na rast tražnje, već je ona bila u opadanju i kretanje novca u sistemu se usporavalo. Zato nije bilo ni potrebe za velikim i, inače, skupim povlačenjem novca od NBS. Otuda teza da je NBS svojim gubitkom u 2013. platila odlaganje reformi nije tačna. Čak, mislim da NBS i sada plaća više nego što je potrebno za sprovođenje svoje monetarne politike“, kaže on.

Podsetimo se, referentna kamatna stopa NBS je na nivou 8,5 odsto u situaciji u kojoj smo: recesija, inflacija ispod donje granice inflacionog cilja i vrlo niska inflaciona očekivanja. Kao što znamo, ali nije loše podsetiti se, u svetu su referentne kamatne stope centralnih banaka zemalja u recesiji i sa niskim privrednim rastom u rasponu između nula do 0,5 odsto, objašnjava Šoškić. 

Svoju tezu nekadašnji guverner potkrepljuje sledećim argumentima: kako NBS zapravo posluje i stvara dobitke i gubitke i, drugo, kako funkcionišu osnovne makroekonomske relacije i koju ulogu treba da ima monetarna politika u režimu ciljanja inflacije koji sprovodi NBS. 

„Ilustracije radi, pogledajmo ovu godinu. Iako fiskalna konsolidacija ni izbliza nije završena, i iako ćemo do kraja godine imati veći budžetski deficit nego u prethodnoj godini, zbog blage depresijacije dinara u drugom delu godine i intervencija iz deviznih rezervi, velika verovatnoća je da će ove godine NBS ostvariti značajan dobitak uprkos još nerealizovanim reformama“, ističe Šoškić. 

NBS je, inače, za prvih devet meseci ostvarila neto dobitak od 52,54 milijardi dinara. 

Nekadašnji prvi čovek centralne banke saglasan je sa guvernerkom Jorgovankom Tabaković da „NBS nije profitna institucija“. 

„Tačno je da centralnoj banci nije osnovni cilj poslovanja profit. Ona ima jasne zakonom definisane ciljeve – cenovnu i finansijsku stabilnost, ali i druge, kao što su, recimo, zaposlenost, ali samo ako njihova realizacija ne ugrožava osnovne ciljeve“. 

„Međutim, i Narodna banka stvara finansijski rezultat: profit ili gubitak. Od profita postoji direktna korist za sve građane, jer državna imovina, odnosno imovina kojom upravlja NBS, vredi više. Pored toga, deo profita centralne banke se po zakonu uplaćuje u budžet. Od toga postoje direktne finansijske koristi za sve građane“, navodi Šoškić. 

Kako dodaje, od gubitka NBS takođe postoji direktna šteta za sve građane, jer imovina NBS, kao imovina države, odnosno svih građana vredi manje i NBS ne uplaćuje svoj doprinos iz profita u budžet. Pritom, gubitak NBS može i direkno da košta budžet kroz emitovanje obveznica države za njegovo pokrivanje – upozorava Šoškić.