Polovina Hrvata ne bi moglo da plati neplanirane troškove

Oko trećine građana Evropske unije bi imalo poteškoće da plati iznenadne i neplanirane fitroškove, poput operacije, sahrane člana porodice, popravku automobila ili veš mašine, saopštio je Eurostat. Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2019. godine, 52 odsto građana Hrvatske ne bi od sopstvenih sredstava moglo da namiri neplanirane troškove.

Među ostalim državama članicama EU, Hrvatsku slede Letonija sa 50 odsto domaćinstava koja sebi ne bi mogla da priušte takve troškove, zatim Grčka i Kipar (obe po 48 odsto), Litvanija sa 47 odsto i Rumunija sa 44 odsto.

Situacija na Balkanu je generalno lošija od proseka EU, ali prošlogodišnji podaci za većinu država nisu dostupni. U Srbiji je 2018. godine skoro 40 odsto porodica se nalazilo u ovoj kategoriji, a u Severnoj Makedoniji nešto više od 54 odsto. Podaci iz 2018. godine ukazuje da u tom periodu čak 73 odsto domaćinstava u Crnoj Gori ne bi moglo samostalno da isplati nenadane troškove.

Na drugom kraju lestvice nalaze se Malta (manje od 15 odsto), Holandija, Češka Republika i Danska (između 21 i 25 odsto).

Najveći udeo ljudi koji ne bi mogli da se izbore sa neočekivanim izdacima živi u jednočlanim domaćinstvima, obzirom da 40 odsto domaćinstava sa jednom punoletnom osobom ne bi moglo da plati hitne troškove.

U toj grupi su najugroženiji samohrani roditelji, jer se 56 odsto samaca sa decom nalazi u toj situaciji. Veći udeo beleži se za samohrane majke (43 odsto) nego za očeve (njih 36 odsto).

Sa druge strane se nalaze domaćinstva sa oba roditelja, obzirom da svega četvrtina takvih porodica ne bi moglo da se suoči sa nenadanim izdacima.