Sudar Brisela i Berlina oko obveznica ugrožava evropski pravni poredak

Evropska komisija (EK) bi mogla da pokrene proces protiv Nemačke zbog presude ustavnog suda te zemlje, koji je nedavno proglasio otkup nemačkih državnih obveznica putem programa za podsticaj Evropske centralne banke (ECB) „delimično neustavnim“.

Agencija Rojters prenosi da je predsednica EK Ursula fon der Lajen ocnila da presuda Saveznog ustavnog suda Nemačke dovodi u pitanje evrozonu i pravni sistem EU.

„Trenutno detaljno analiziramo presudu nemačkog ustavnog suda. Razmatramo i sledeće moguće korake, koji uključuju i pokretanje prekršajnog postupka“, rekla je fon der Lajen.

Prekršajni postupci su procedura koji EK može da podnese Evropskom sudu pravde ako smatra da je pojedinačna država članica povredila propise EU, koji naknadno državi članici može da naredi da preinači odluku ili da plati visoke kazne.

Prethodno je nemački Ustavni sud rekao da su delovi ECB-ovog programa otkupa duga u javnom sektoru neustavni zato što nije predviđen tekstovima ugovora EU, dok je sud u Strazburu odgovorio da je on jedini sud koji može odlučiti da li je neki akt institucije Unije u suprotnosti sa pravom EU.

Fajnenšl tajms je pokretanje prekršajnog postupka nazvao „nuklearnom opcijom“ Brisela, a koji bi bio odgovor na „objavu rata“ koju je Nemačka uputila evropskom pravnom poretku.

Taj list podseća da ovo nije prvi prekršajni postupak koji je EK pokrenula protiv države članice zbog odluke nacionalnog suda, obzirom da je 2018. godine uspostavljen presedan postupkom protiv Francuske, kao i da bi buduća odluka više zavisila od politike nego od prava.

Zanimljivo je da bi u ovom slučaju EK tužila Nemačku zbog odluke koju je donelo nezavisno sudstvo, a da su Berlin i Brisel pred sudom zastupali istu stranu.

Politiko ocenjuje da odluka nemačkog suda istovremeno podriva autoritet  Evropskog suda pravde i ECB, što obe institucije ne smeju da ignorišu, obzirom na uticaj Nemačke kao najmoćnije države Evropske unije.

Dodaje i da bi ceo program otkupa državnih obveznica mogao da propadne, obzirom na veličinu nemačkih finansija.

Nemački sud je rekao da bi Intervencija Evropskog suda pravde narušilo princip proporcionalnosti, temeljnog načela EU, po kojem je evropskim institucijama dozvoljeno da preduzimaju akcije, ali samo pod uslovom da je dokazivo da su opravdane i neophodne.

Politiko dodatno navodi i da bi ovim putem mogao da se uspostavi opasan presedan, po kom bi druge države mogle da ignorišu presude Evropskog suda pravde ako se sa njima ne slažu. 

U trenutnoj situaciji, kada se Poljska i Madjarska nalaze u koliziji sa Evropskim sudom pravde oko navodne gušenja demokratskih principa, Nemačko odbijanje može poslužiti kao municija za populističke lidere.

Poslednjih nedelja, ECB je drastično proširila program kvantitativnog olakšanja putem kupovine obveznica, kako bi ublažila ekonomske posledice pandemije koronavirusa.

ECB je od početka programa 2014. godine kupila više od 2,2 hiljade milijardi evra duga u javnom sektoru da bi zaustavila pad u inflaciju.

Program otkupa obveznica je već duže vreme kontroverzan u Nemačkoj, gde kritičari smatraju da je ECB izašla iz okvira mandata, da je ilegalno finansirala vlade i izložila poreske obveznike potencijalnim gubicima.