OECD: Hod po žici do ekonomskog oporavka

Svetska privredna aktivnost će se tokom 2020. godine smanjiti za šest odsto ako se novo izbijanje pandemije koronavirusa ne desi pre kraja godine, ali će pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) iznositi 7,6 odsto ako usled nove opasnosti od bolesti dođe do ponovnog uspostavljanja restriktivnih mera, ocenila je danas Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

U publikaciji o ekonomskim izgledima, pod nazivom „Svetska ekonomija u hodu po žici„, OECD navodi da je po prvi put u istoriji svoje projekcije zasnovao na dva, prema njihovoj oceni, podjednako moguća scenarija.

Ako drugi talas COVID-19 izazove uvođenje mera zabrana kretanja i okupljanja, nezaposlenost u državama OECD bi se više nego udvostručila nego pre krize, uz minimalan oporavak radnih mesta sledeće godine.

Ako se izbegne drugi talas infekcija, očekuje se da će nezaposlenost u državama koje OECD obuhvata skočiti sa 5,4 odsto, koliko je iznosila 2019. godine, na 9,2 odsto tokom tekuće godine.

Ekonomski uticaj strogih i relativno dugotrajnih zastoja u Evropi biće posebno oštar, obzirom da se očekuje da će BDP evrozone ove godine pasti za 11,5 odsto ako izbije drugi talas i za preko 9 odsto čak i slučaju da se izbegne drugi talas.

„BDP u Sjedinjenim Američkim Državama će pasti za 8,5 odsto u pesimističnijem, odnosno 7,3 odsto u optimističnijem scenariju, ekonomija Japana padaće od 6 do 7,3 odsto. U međuvremenu, zemlje u razvoju, poput Brazila, Rusije i Južne Afrike, suočavaju se sa posebnim izazovima napregnutih zdravstvenih sistema, pored poteškoća prouzrokovanih padom cena, a njihove ekonomije će pasti za oko 9,1, 10, odnosno 8,2 odsto u negativnom scenariju“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se ida će BDP Kine i Indije biti relativno slabije pogođeni, s padom od 3,7 i 7,3 u slučaju jačeg drugog talasa, odnosno 2,6 i 3,7 odsto u slučaju jednog talasa.

„U oba scenarija, nakon prvobitnog brzog nastavka (privrednih) aktivnosti, trebaće puno vremena da se proizvodnja vrati na nivo pre pandemije, a kriza će ostaviti dugotrajne ožiljke, koji uključuju pad životnog standarda, visoku nezaposlenost i slabe investicija. Gubici posla u najugroženijim sektorima, poput turizma, ugostiteljstva i zabave, naročito će pogoditi radnike sa slabijim kvalifikacijama, mlade i neformalne obrazovane“, zaključuje se u izveštaju.